НЕБО СПАСАВА СВЕТ
Све невоље, страдања и искушења долазе људима од демона – ђавола због слабе вере у живога Бога. Јер нема ништа слабије и бедније од човека без вере. Зато је Господ Исус Христос рекао својим ученицима и апостолима: „Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод, јер без мене не можете чинити ништа добро“. Још је Господ рекао: „Бдијте, дакле, у свако вријеме молећи се да се удостојите да избјегнете све што се има догодити, и да станете пред Сина Човечјега“. А Апостол говори: „Будите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере“. „Њему се противите утврђени вјером, знајући да се таква иста страдања догађају вашем братству по свијету“.
Ове речи Господа нашега Исуса Христа није знао Радослав, зато се тешко повредио и пострадао. Није знао такође да невидљиви непријатељи рода људског демони – ђаволи непрестано плету мреже и постављају замке људима нападајући их на погибао. Зато је он уловљен у мреже демонске, подстакнут својом великом страшћу пошао у лов, када су демони намеравали да га погубе. Сам се тешко повредио својом пушком. Тада је био у великој опасности. Од рана и болова, када је био при свести говорио је шта се ово десило са мном. А када је био у несвести беше као мртав. У тој агонији од места рањавања до болнице борио се за живот испод крила светога Архангела Михаила, са којим су били као заступници сви његови благочестиви преци из Бањана, молећи се да га Господ сачува у животу.
Радослав је потомак благочестивих предака из Бањана који су славили крсну славу светог Архангела Михаила. Уместо да и он слави своју крсну славу пошао је у лов, не знајући да тиме чини тежак грех пред Богом.
И тако тог 21. новембра 1981. године Радослав пође у лов са својим кумом не знајући да су му демони спремили замку да га погубе. Јер ако човек није са Богом и својим заштитницима Архангелима и Ангелима онда му приступају демони заробљавајући га, и као осуђеника воде га на губилиште. А онај који није свестан тога он са радошћу иде у смрт коју су му припремили они који су га заробили и свезали.
Овај догађај има своју позадину у претходном животу неверја и заборава на Бога. Страсни ловац Радослав договоривши се са својим кумом, узе своју двоцевку, реденик са убитачним драмлијама и ранац па тако опремљен пође у лов на зечеве радујући се што ће задовољити своју страст. И већ после кратког времена нанишани он једног повећег зекана, опали и зекан се испружи пред њим. Тада Радослав ухвати зекана за уши и стави у ранац говорећи своме куму: „Куме погледај, биће гозба и за осталу дружину који нису овде и не знају за ово задовољство“. Пођоше даље и кад дођоше на један извор добре воде Радослав рече своме куму: „Ајде куме да предахнемо код овог извора, да попијемо по једну и да презалогајимо од овога што смо понели па ћемо да кренемо даље да и ти уловиш неког зекана“. И док су тако разговарали, јели и пили, зец који је био само рањен и ошамућен отрезнио се и провирио је главу на отвору ранца покушавајући да побегне. Видећи то Радослав зграби напуњену пушку за цеви и удари зекана по глави. У том моменту пушка опали и Радослав са великим криком и узвиком паде погођен у стомак. Превијао се од болова држећи се за стомак. Видевши то кум му је притрчао и узео га на рамена журећи према аутомобилу поред шуме и сместивиши га унутра пожури према болници у Београд. Лекари на другој хирушкој клиници, као да су очекивали овако тежак случај били су спремни. Одмах су приступили указивању помоћи тешком рањенику Радославу. Чинили су све да га сачувају од смрти и поврате у живот. После ове прве интервенције, касније су извршили још три операције када су константовали тешке повреде стомака и мошница од преко 60 оловних куглица испаљених у стомак Радослава. Лекари друге хирушке клинике су касније говорили да је овај случај јединствен у њиховој пракси, да неко са тако тешким повредама остане у животу. Говорили су да је ово чудо. Били су поносни и задовољни својим успехом. Они нису били свесни због слабе вере да се Радослав налазио под покровом светог Архангела Михаила своје крсне славе и под заступништвом својих благочестивих предака који су тог дана били на сабор светог Архангела Михаила на небесима.
Лечење Радослава је трајало неколико месеци, када су извршене још три операције. Када се Радослав придигао и стао на своје ноге пуштен је из болнице. На боловању је био још неколико месеци, одлазећи повремено на контролне прегледе и превијања. Пошто му је на боловању било тешко да буде сам код куће, израрио је жељу да почне поново да ради. Лекари су одобрили Радославу почетак рада. Његов друг који му је био шеф на послу, са радошћу је дочекао његов долазак на посао. Ослободио га је многих послова и задужења говорећи му да је за нас велика срећа што си опет са нама у предузећу. То је трајало тако три месеца. Но када се приближавао дан годишњице рањавања Радослав је тих дана био доста узнемирен. На један дан пре годишњице рањавања Радослав је постао веома узнемирен и уплашен. Често је улазио у канцеларију свог шефа и излазио. Овај његов друг га је упитао: „Шта се то дешава са тобом Радославе, те си тако узнемирен и уплашен?“ Он му је одговорио: “Па зар ти незнаш да је сутра дан када сам се ја пре годину дана ранио”? А сутра је био дан светог Архангела Михаила. Онда га је његов друг упитао: “Коју славу је славио твој отац”? Радослав је одговорио: “Светог Архангела Михаила”.
И тек тада Радослав је постао свестан да је на дан своје крсне славе, коју никад није славио, јер је био члан партије који је изграђивао своју каријеру, био у лов и сам себе тешко ранио својом пушком.
Онда му је његов друг и шеф рекао: „Ево дајем ти пропусницу, иди код куће и реци својој жени или мајци нека умесе славски колач. Сутра пошаљи свог синчића у цркву да вам свештеник исече славски колач. Онда позови на славу бар једног госта у кога имаш поверење, који неће говорити да си почео да славиш крсну славу, јер ће те твоји „другови“ избацити из партије и прогонити на послу”. Радослав је отишао са посла код куће и поступио како му је његов друг рекао и све је извршио. Мајка је умесила славски колач. Сутрадан је послао свог синчића у цркву и свештеник је исекао славски колач. Позвао је на славу свог првог комшију који му је био поуздан пријатељ, и тако је први пут у свом стану прославио своју крсну славу светог Архангела Михаила. После два дана Радослав је дошао у предузеће на посао. Одмах је пожурио у канцеларију свог друга и шефа поигравајући. Загрлио га и почео да љуби говорећи му: „Хвала ти за све што си учинио за мене. Сад сам потпуно миран и срећан јер сам први пут прославио моју крсну славу“.
Резиме ове приче из живота гласи овако: Радослав је на дан своје крсне славе светог Архангела Михаила не сећајући се свог великог заштитника отишао у лов. Уместо да је у свом дому прослављао крсну славу, као што су је славили његови благочестиви преци, он је пошао у лов. Он није знао за моћно духовно оружје: веру, молитву и пост, па га није ни употребио, већ се ослонио на своје ватрено оружје: двоцевку, карабин за високу дивљач и пиштољ. Имао је страст да лови дивљач иако је код куће имао пун замрзивач меса. Због идеологије није знао нити употребљавао златно правило живота које гласи: „Сваки посао треба почети молитвом Богу, радити га до краја молитвом и на крају молитвом захвалити Богу на указаној помоћи“.
Полазећи у лов не помоливши се Богу, већ насупрот Његовој вољи, творио је своју вољу, не знајући да су га демони уловили у своју мрежу и повели на погубљење.
Тек кад се навршила година дана од рањавања увидео је да је учинио велики грех пред Богом што није славио своју крсну славу. Покајао се и почео да слави своју крсну славу. Раније није знао да онај који не слави крсну славу чини тежак грех ради кога Бог кажњава немарне људе. Покајањем за учињене грехе Радослав се вратио Богу и својој крсној слави и тако наставио заједницу са Богом и својом крсном славом и својим благочестивим прецима, који су га на дан његовог рањавања и страдања заступали пред Богом и св. Архангелом Михаилом, на чији су сабор били његови благочестиви преци. Он се вратио Богу као блудни син своме оцу из далеке земље. Његов друг му је тада рекао: “Радославе захвали Богу, светом Архангелу Михаилу и твојим благочестим прецима што су те на дан светог Архангела Михаила заступали, молећи се за тебе и тако ти сачували живот. Пази да убудуће своју славу славиш као твоји благочестиви преци”.
Нека је слава и хвала Господу нашем Исусу Христу на милости Његовој, који је дошао у свет да грешнике спаси.
Све невоље, страдања и искушења долазе људима од демона – ђавола због слабе вере у живога Бога. Јер нема ништа слабије и бедније од човека без вере. Зато је Господ Исус Христос рекао својим ученицима и апостолима: „Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод, јер без мене не можете чинити ништа добро“. Још је Господ рекао: „Бдијте, дакле, у свако вријеме молећи се да се удостојите да избјегнете све што се има догодити, и да станете пред Сина Човечјега“. А Апостол говори: „Будите трезвени и бдите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере“. „Њему се противите утврђени вјером, знајући да се таква иста страдања догађају вашем братству по свијету“.
Ове речи Господа нашега Исуса Христа није знао Радослав, зато се тешко повредио и пострадао. Није знао такође да невидљиви непријатељи рода људског демони – ђаволи непрестано плету мреже и постављају замке људима нападајући их на погибао. Зато је он уловљен у мреже демонске, подстакнут својом великом страшћу пошао у лов, када су демони намеравали да га погубе. Сам се тешко повредио својом пушком. Тада је био у великој опасности. Од рана и болова, када је био при свести говорио је шта се ово десило са мном. А када је био у несвести беше као мртав. У тој агонији од места рањавања до болнице борио се за живот испод крила светога Архангела Михаила, са којим су били као заступници сви његови благочестиви преци из Бањана, молећи се да га Господ сачува у животу.
Радослав је потомак благочестивих предака из Бањана који су славили крсну славу светог Архангела Михаила. Уместо да и он слави своју крсну славу пошао је у лов, не знајући да тиме чини тежак грех пред Богом.
И тако тог 21. новембра 1981. године Радослав пође у лов са својим кумом не знајући да су му демони спремили замку да га погубе. Јер ако човек није са Богом и својим заштитницима Архангелима и Ангелима онда му приступају демони заробљавајући га, и као осуђеника воде га на губилиште. А онај који није свестан тога он са радошћу иде у смрт коју су му припремили они који су га заробили и свезали.
Овај догађај има своју позадину у претходном животу неверја и заборава на Бога. Страсни ловац Радослав договоривши се са својим кумом, узе своју двоцевку, реденик са убитачним драмлијама и ранац па тако опремљен пође у лов на зечеве радујући се што ће задовољити своју страст. И већ после кратког времена нанишани он једног повећег зекана, опали и зекан се испружи пред њим. Тада Радослав ухвати зекана за уши и стави у ранац говорећи своме куму: „Куме погледај, биће гозба и за осталу дружину који нису овде и не знају за ово задовољство“. Пођоше даље и кад дођоше на један извор добре воде Радослав рече своме куму: „Ајде куме да предахнемо код овог извора, да попијемо по једну и да презалогајимо од овога што смо понели па ћемо да кренемо даље да и ти уловиш неког зекана“. И док су тако разговарали, јели и пили, зец који је био само рањен и ошамућен отрезнио се и провирио је главу на отвору ранца покушавајући да побегне. Видећи то Радослав зграби напуњену пушку за цеви и удари зекана по глави. У том моменту пушка опали и Радослав са великим криком и узвиком паде погођен у стомак. Превијао се од болова држећи се за стомак. Видевши то кум му је притрчао и узео га на рамена журећи према аутомобилу поред шуме и сместивиши га унутра пожури према болници у Београд. Лекари на другој хирушкој клиници, као да су очекивали овако тежак случај били су спремни. Одмах су приступили указивању помоћи тешком рањенику Радославу. Чинили су све да га сачувају од смрти и поврате у живот. После ове прве интервенције, касније су извршили још три операције када су константовали тешке повреде стомака и мошница од преко 60 оловних куглица испаљених у стомак Радослава. Лекари друге хирушке клинике су касније говорили да је овај случај јединствен у њиховој пракси, да неко са тако тешким повредама остане у животу. Говорили су да је ово чудо. Били су поносни и задовољни својим успехом. Они нису били свесни због слабе вере да се Радослав налазио под покровом светог Архангела Михаила своје крсне славе и под заступништвом својих благочестивих предака који су тог дана били на сабор светог Архангела Михаила на небесима.
Лечење Радослава је трајало неколико месеци, када су извршене још три операције. Када се Радослав придигао и стао на своје ноге пуштен је из болнице. На боловању је био још неколико месеци, одлазећи повремено на контролне прегледе и превијања. Пошто му је на боловању било тешко да буде сам код куће, израрио је жељу да почне поново да ради. Лекари су одобрили Радославу почетак рада. Његов друг који му је био шеф на послу, са радошћу је дочекао његов долазак на посао. Ослободио га је многих послова и задужења говорећи му да је за нас велика срећа што си опет са нама у предузећу. То је трајало тако три месеца. Но када се приближавао дан годишњице рањавања Радослав је тих дана био доста узнемирен. На један дан пре годишњице рањавања Радослав је постао веома узнемирен и уплашен. Често је улазио у канцеларију свог шефа и излазио. Овај његов друг га је упитао: „Шта се то дешава са тобом Радославе, те си тако узнемирен и уплашен?“ Он му је одговорио: “Па зар ти незнаш да је сутра дан када сам се ја пре годину дана ранио”? А сутра је био дан светог Архангела Михаила. Онда га је његов друг упитао: “Коју славу је славио твој отац”? Радослав је одговорио: “Светог Архангела Михаила”.
И тек тада Радослав је постао свестан да је на дан своје крсне славе, коју никад није славио, јер је био члан партије који је изграђивао своју каријеру, био у лов и сам себе тешко ранио својом пушком.
Онда му је његов друг и шеф рекао: „Ево дајем ти пропусницу, иди код куће и реци својој жени или мајци нека умесе славски колач. Сутра пошаљи свог синчића у цркву да вам свештеник исече славски колач. Онда позови на славу бар једног госта у кога имаш поверење, који неће говорити да си почео да славиш крсну славу, јер ће те твоји „другови“ избацити из партије и прогонити на послу”. Радослав је отишао са посла код куће и поступио како му је његов друг рекао и све је извршио. Мајка је умесила славски колач. Сутрадан је послао свог синчића у цркву и свештеник је исекао славски колач. Позвао је на славу свог првог комшију који му је био поуздан пријатељ, и тако је први пут у свом стану прославио своју крсну славу светог Архангела Михаила. После два дана Радослав је дошао у предузеће на посао. Одмах је пожурио у канцеларију свог друга и шефа поигравајући. Загрлио га и почео да љуби говорећи му: „Хвала ти за све што си учинио за мене. Сад сам потпуно миран и срећан јер сам први пут прославио моју крсну славу“.
Резиме ове приче из живота гласи овако: Радослав је на дан своје крсне славе светог Архангела Михаила не сећајући се свог великог заштитника отишао у лов. Уместо да је у свом дому прослављао крсну славу, као што су је славили његови благочестиви преци, он је пошао у лов. Он није знао за моћно духовно оружје: веру, молитву и пост, па га није ни употребио, већ се ослонио на своје ватрено оружје: двоцевку, карабин за високу дивљач и пиштољ. Имао је страст да лови дивљач иако је код куће имао пун замрзивач меса. Због идеологије није знао нити употребљавао златно правило живота које гласи: „Сваки посао треба почети молитвом Богу, радити га до краја молитвом и на крају молитвом захвалити Богу на указаној помоћи“.
Полазећи у лов не помоливши се Богу, већ насупрот Његовој вољи, творио је своју вољу, не знајући да су га демони уловили у своју мрежу и повели на погубљење.
Тек кад се навршила година дана од рањавања увидео је да је учинио велики грех пред Богом што није славио своју крсну славу. Покајао се и почео да слави своју крсну славу. Раније није знао да онај који не слави крсну славу чини тежак грех ради кога Бог кажњава немарне људе. Покајањем за учињене грехе Радослав се вратио Богу и својој крсној слави и тако наставио заједницу са Богом и својом крсном славом и својим благочестивим прецима, који су га на дан његовог рањавања и страдања заступали пред Богом и св. Архангелом Михаилом, на чији су сабор били његови благочестиви преци. Он се вратио Богу као блудни син своме оцу из далеке земље. Његов друг му је тада рекао: “Радославе захвали Богу, светом Архангелу Михаилу и твојим благочестим прецима што су те на дан светог Архангела Михаила заступали, молећи се за тебе и тако ти сачували живот. Пази да убудуће своју славу славиш као твоји благочестиви преци”.
Нека је слава и хвала Господу нашем Исусу Христу на милости Његовој, који је дошао у свет да грешнике спаси.
Нема коментара:
Постави коментар