ОСУЂИВАЊЕ, ОГОВАРАЊЕ И ПРАЗНОСЛОВЉЕ ЈЕ НАЈЧЕШЋИ ГРЕХ
„Не судите да вам се не суди“
Велика је болест и тежак грех осуђивање и оговарање. Најчешћи грех који људи чине речима и језиком својим јесте осуђивање, оговарање и празнословље. Они преступају заповест Божију који је рекао „не судите!“ Многи људи се оправдавају и сматрају да човеку пристоји да има свој суд и поглед на све што се дешава око њега. Они сматрају и труде се да хладнокрвно „расуђују“ о свему што се догађа, иако је јасно да се у њиховим речима показује надмено и злурадо осуђивање. За тај велики грех пресуда Господња је строга, праведна и одлучна. Онај ко осуђује другога - нема оправдања. Јер је Господ рекао: „Каквим судом судите; и каквом вјером мјерите, онаквом мјером ће вам се мјерити“. А апостол Павле каже: „Зато немаш изговора, о човече, који год судиш, јер у чему судиш другоме, себе осуђујеш; Јер ти који судиш чиниш то исто. А знамо да је суд Божији истинит над онима који то чине. А помишљаш ли ти, о човече, који судиш онима који то чине, а чиниш исто да ћеш ти избећи суд Божији“.
Човек који не пази на Божији закон, преступа заповести Божије, и временом стиче лоше животне навике. Такав човек се изопачује и губи лик Божији. Он губи све дарове које је задобио у светој тајни Крштења. Он губи „благо сакривено у њиви и драгоцени бисер“. Губи веру у Господа и општење с Њим по сили вере, а опредељује се за пролазне и пропадљиве ништавности. Тиме је изгубио знање о правим и непролазним вредностима. Такав човек се ослања на себе и на друге људе а заборавио је на Бога. Он све хоће да уреди једино на основу свога знања и свога труда и све што задобије хоће сам да сачува својим сопственим способностима. Он се ухватио срцем својим за оно што има у мислима својим и на томе да може да почива као на доброј основи. Љубав према имању га је везала и заслепила и он мисли само о томе како ће што више да згрне у своје руке. Тај мамон је њему заменио Бога. Он не зна да је пророк рекао: „Проклет човек који се ослони на себе и на другога човека, а заборави на закон Божији“. Он не зна да је Господ рекао богаташу: „Безумниче ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си сакупио чије ће бити? Тако бива ономе који себи тече (скупља) благо, а не богати се Богом. Душа је претежнија од тијела, и тијело од одијела. Јер где је благо ваше онде ће бити и срце ваше“. Такви људи говоре: „треба јести“ „треба пити“ „треба се одевати“. Међутим, Спаситељ не говори не радите ништа, него „не брините се“. О људи! не мучите себе бригама која вас убијају дан и ноћ и не дају вам мира ни за трен. Свака таква брига је греховна болест и грех. Јер у томе ви друге људе осуђујете и оговарате гневећи се на њих. Господ је рекао: „Не брините се дакле, говорећи: шта ћемо јести или шта ћемо пити или чиме ћемо се одјенути. Него иштите Царсто Бојжије, и правду Његову, и ово ће вам се све додати“.
А како се може избећи осуђивање? И како избећи муку од Божије осуде?
Победоносно средство против осуђивања састоји се у држању себе самога за осуђеног због својих сопствених грехова. Ко се осети таквим неће осуђивати друге људе. Јер ко зна своју болест, труди се да се излечи од ње и нема времена да се бави болестима других људи. Ко осуди самог себе због својих грехова неће осудити друге људе. Од њега ће се чути само „Господе опрости!“ и „Господе помилуј!“ „Господе, опрости моја сагрешења!“ „Господе, помилуј и спаси овог човека и сваког грешника и уразуми га да не греши!“ О људи опаметите се и умудрите се и не грешите више! “Почетак је мудрости страх Господњи”. Страх од Бога је суштина целокупне побожности. Ко нема страха од Бога, тај нема ни вере у Бога. Страх од Бога покреће бедра, опасује трубух, отрежњава срце, зауздава ум, бичује самовољу, покреће на покајање, усађује смирење, чува целомудрије, опомиње на уздржање, ојачава стрпљење, покреће на службу и послушност. Премудрост Божија је очигледна у пророцима и другим светим људима. Кроз уста њихова премудрост Божија гласила се на сваком месту, Премудрост Божија најгласнија и најјаснија је у лицу Господа Исуса Христа. Премудрост Божија јавила се у телу и показала се људима у чудесној сили и красоти својој. Својом мудрошћу Господ Исус Христос је напунио цео свет кроз Цркву своју свету. Отворимо врата душе наше за премудрост Божију, ваплоћену у Господа Исуса Христа.
Слава и хвала свемудроме Богу који нам је дао живот и закон како треба да живимо да би смо имали мир, радост, срећу и свако друго добро и задобили Царство небеско.
„Не судите да вам се не суди“
Велика је болест и тежак грех осуђивање и оговарање. Најчешћи грех који људи чине речима и језиком својим јесте осуђивање, оговарање и празнословље. Они преступају заповест Божију који је рекао „не судите!“ Многи људи се оправдавају и сматрају да човеку пристоји да има свој суд и поглед на све што се дешава око њега. Они сматрају и труде се да хладнокрвно „расуђују“ о свему што се догађа, иако је јасно да се у њиховим речима показује надмено и злурадо осуђивање. За тај велики грех пресуда Господња је строга, праведна и одлучна. Онај ко осуђује другога - нема оправдања. Јер је Господ рекао: „Каквим судом судите; и каквом вјером мјерите, онаквом мјером ће вам се мјерити“. А апостол Павле каже: „Зато немаш изговора, о човече, који год судиш, јер у чему судиш другоме, себе осуђујеш; Јер ти који судиш чиниш то исто. А знамо да је суд Божији истинит над онима који то чине. А помишљаш ли ти, о човече, који судиш онима који то чине, а чиниш исто да ћеш ти избећи суд Божији“.
Човек који не пази на Божији закон, преступа заповести Божије, и временом стиче лоше животне навике. Такав човек се изопачује и губи лик Божији. Он губи све дарове које је задобио у светој тајни Крштења. Он губи „благо сакривено у њиви и драгоцени бисер“. Губи веру у Господа и општење с Њим по сили вере, а опредељује се за пролазне и пропадљиве ништавности. Тиме је изгубио знање о правим и непролазним вредностима. Такав човек се ослања на себе и на друге људе а заборавио је на Бога. Он све хоће да уреди једино на основу свога знања и свога труда и све што задобије хоће сам да сачува својим сопственим способностима. Он се ухватио срцем својим за оно што има у мислима својим и на томе да може да почива као на доброј основи. Љубав према имању га је везала и заслепила и он мисли само о томе како ће што више да згрне у своје руке. Тај мамон је њему заменио Бога. Он не зна да је пророк рекао: „Проклет човек који се ослони на себе и на другога човека, а заборави на закон Божији“. Он не зна да је Господ рекао богаташу: „Безумниче ове ноћи тражиће душу твоју од тебе; а оно што си сакупио чије ће бити? Тако бива ономе који себи тече (скупља) благо, а не богати се Богом. Душа је претежнија од тијела, и тијело од одијела. Јер где је благо ваше онде ће бити и срце ваше“. Такви људи говоре: „треба јести“ „треба пити“ „треба се одевати“. Међутим, Спаситељ не говори не радите ништа, него „не брините се“. О људи! не мучите себе бригама која вас убијају дан и ноћ и не дају вам мира ни за трен. Свака таква брига је греховна болест и грех. Јер у томе ви друге људе осуђујете и оговарате гневећи се на њих. Господ је рекао: „Не брините се дакле, говорећи: шта ћемо јести или шта ћемо пити или чиме ћемо се одјенути. Него иштите Царсто Бојжије, и правду Његову, и ово ће вам се све додати“.
А како се може избећи осуђивање? И како избећи муку од Божије осуде?
Победоносно средство против осуђивања састоји се у држању себе самога за осуђеног због својих сопствених грехова. Ко се осети таквим неће осуђивати друге људе. Јер ко зна своју болест, труди се да се излечи од ње и нема времена да се бави болестима других људи. Ко осуди самог себе због својих грехова неће осудити друге људе. Од њега ће се чути само „Господе опрости!“ и „Господе помилуј!“ „Господе, опрости моја сагрешења!“ „Господе, помилуј и спаси овог човека и сваког грешника и уразуми га да не греши!“ О људи опаметите се и умудрите се и не грешите више! “Почетак је мудрости страх Господњи”. Страх од Бога је суштина целокупне побожности. Ко нема страха од Бога, тај нема ни вере у Бога. Страх од Бога покреће бедра, опасује трубух, отрежњава срце, зауздава ум, бичује самовољу, покреће на покајање, усађује смирење, чува целомудрије, опомиње на уздржање, ојачава стрпљење, покреће на службу и послушност. Премудрост Божија је очигледна у пророцима и другим светим људима. Кроз уста њихова премудрост Божија гласила се на сваком месту, Премудрост Божија најгласнија и најјаснија је у лицу Господа Исуса Христа. Премудрост Божија јавила се у телу и показала се људима у чудесној сили и красоти својој. Својом мудрошћу Господ Исус Христос је напунио цео свет кроз Цркву своју свету. Отворимо врата душе наше за премудрост Божију, ваплоћену у Господа Исуса Христа.
Слава и хвала свемудроме Богу који нам је дао живот и закон како треба да живимо да би смо имали мир, радост, срећу и свако друго добро и задобили Царство небеско.
Нема коментара:
Постави коментар