ХУЛИТЕЉА (ПСОВАЧА) УБИЛО НЕБО
У једном селу у Шумадији близу кога се налази манастир Ралетинац живео је један сељак немарног духа. Непобожан, склон исмевању и ниподаштавању свега чему нас учи наша вера Православна. Он је чак исмевао црквене Свете Тајне. У цркву није ишао, а и друге људе је одвраћао да не иду у цркву сматрајући бесмисленим живот са Богом у Цркви. Имао је обичај често да псује Небо. Због таквог схватања и понашања људи су га избегавали као неразумног и непокајаног грешника. Неки људи су му говорили да он неће дуго живети и да неће умрети природном смрћу.
И заиста, то се обистинило. Једне године у време жетве он је изнајмио раднике за жетву у својој њиви. Међу жетеоцима је почињао разне приче и шале које изазивају смех међу непобожним људима. Исмевао је Цркву и свештенике говорећи да они народу ништа не помажу, већ да народ глобе узимајући им новац и прилоге и да скупо наплаћују оно што раде: крштења, венчања, сахране и друге требе. Говорио је за свештенике да су они најгори људи, па да су чак и димничари бољи од њих пошто носе црна одела.
Јулски дан је био топао и спаран и жетеоци су веома напорно подносили труд жетве по врућини. Око поднева када је донешен ручак радницима овај домаћин је отишао да захвати воду са извора у непосредној близини њиве који извире из велике стене. И управо када је пунио суд за воду долетео је орао носећи у канџама корњачу да је баци на стену изнад извора да би је разбијену појео. Али корњача није пала на стену већ на главу овог сељака хулника (псовача). Он је са великим јауком пао на земљу поред извора. Жетеоци су чули његов јаук и потрчали да виде шта се десило са њиховим домаћином. Затекли су га мртвог са разбијеном главом и видели корњачу како поред њега гмиже. Сви су се зачудили и ужаснули чудесној погибији свог домаћина. Један од њих, који га је раније опомињао да не хули на Бога и Свету Православну веру рече са тугом: „Ко се на Бога гађа каменом, камен му пада на главу“. Овај сељак је на Бога и небо много хулних речи изговорио живећи непристојним и богохулним животом.
Пророк је рекао: „Бог ће скршити главе непријатељима Својих, врх власи оних који ходе у преступима својим“. „Човек језичав неће успети на земљи, човека неправедног зла ће уловити у пропаст“. „Уништиће Господ сва уста лукава и језик велеречиви“. „Преступници закона истребиће се сасвим, остаци безбожних уништиће се“.
Многи су људи ову чудну погибију хулитеља Божијег објашњавали његовим непобожним и немарним животом. Говорили су: „Да Бог дуго трпи и чека покајање за грехе почињене, али како он никога није слушао па ни свештенике стигла га је праведна Божија казна који свима даје по делима њиховим“. Апостол је рекао: „Страшно је пасти у руке Бога живога“. „Смрт грешника је зла“.
Слава и хвала милостивом Богу који нас опомиње и на овај начин да треба да живимо по заповестима Његовим
У једном селу у Шумадији близу кога се налази манастир Ралетинац живео је један сељак немарног духа. Непобожан, склон исмевању и ниподаштавању свега чему нас учи наша вера Православна. Он је чак исмевао црквене Свете Тајне. У цркву није ишао, а и друге људе је одвраћао да не иду у цркву сматрајући бесмисленим живот са Богом у Цркви. Имао је обичај често да псује Небо. Због таквог схватања и понашања људи су га избегавали као неразумног и непокајаног грешника. Неки људи су му говорили да он неће дуго живети и да неће умрети природном смрћу.
И заиста, то се обистинило. Једне године у време жетве он је изнајмио раднике за жетву у својој њиви. Међу жетеоцима је почињао разне приче и шале које изазивају смех међу непобожним људима. Исмевао је Цркву и свештенике говорећи да они народу ништа не помажу, већ да народ глобе узимајући им новац и прилоге и да скупо наплаћују оно што раде: крштења, венчања, сахране и друге требе. Говорио је за свештенике да су они најгори људи, па да су чак и димничари бољи од њих пошто носе црна одела.
Јулски дан је био топао и спаран и жетеоци су веома напорно подносили труд жетве по врућини. Око поднева када је донешен ручак радницима овај домаћин је отишао да захвати воду са извора у непосредној близини њиве који извире из велике стене. И управо када је пунио суд за воду долетео је орао носећи у канџама корњачу да је баци на стену изнад извора да би је разбијену појео. Али корњача није пала на стену већ на главу овог сељака хулника (псовача). Он је са великим јауком пао на земљу поред извора. Жетеоци су чули његов јаук и потрчали да виде шта се десило са њиховим домаћином. Затекли су га мртвог са разбијеном главом и видели корњачу како поред њега гмиже. Сви су се зачудили и ужаснули чудесној погибији свог домаћина. Један од њих, који га је раније опомињао да не хули на Бога и Свету Православну веру рече са тугом: „Ко се на Бога гађа каменом, камен му пада на главу“. Овај сељак је на Бога и небо много хулних речи изговорио живећи непристојним и богохулним животом.
Пророк је рекао: „Бог ће скршити главе непријатељима Својих, врх власи оних који ходе у преступима својим“. „Човек језичав неће успети на земљи, човека неправедног зла ће уловити у пропаст“. „Уништиће Господ сва уста лукава и језик велеречиви“. „Преступници закона истребиће се сасвим, остаци безбожних уништиће се“.
Многи су људи ову чудну погибију хулитеља Божијег објашњавали његовим непобожним и немарним животом. Говорили су: „Да Бог дуго трпи и чека покајање за грехе почињене, али како он никога није слушао па ни свештенике стигла га је праведна Божија казна који свима даје по делима њиховим“. Апостол је рекао: „Страшно је пасти у руке Бога живога“. „Смрт грешника је зла“.
Слава и хвала милостивом Богу који нас опомиње и на овај начин да треба да живимо по заповестима Његовим
Нема коментара:
Постави коментар