ЧОВЕКОВО СРОДСТВО СА БОГОМ
Размишљања и подсећања упућивана верницима
Сам Бог је преко пророка говорио: „Ја рекох богови сте и синови Вишњи сви“. Бог је створио човека као најмилије и најсавршеније своје створење, да би пребивао у љубави са њим. О стварању човека Свето Писмо каже: „Потом рече Бог: „Да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од свега створенога и од цјеле земље, и од свијех животиња што се мичу по земљи”. И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју божијему, створи га мушко и женско, створи их. И благослови их Бог и рече им Бог: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу и владајте њом, и будите господари од свега створенога. Тада погледа Бог све што је створио, и гле добро беше веома”.
Наш народ каже: „Човек је род и пород Божји“ и „Човек је слика и прилика Божија“. „Слика је са Лика узета“, а „При-лика“ то је оно што се лику придодаје, то је на старословенском подобије.
Наш Бог је у суштини Љубав и Истина и Правда. Створивши човека као своје најмилије и најсавршеније створење поставио га је господарем свега створенога. Бог је човеку дао заповести да би по њима живео у љубави са Њим и тако имао: мир, радост, срећу, здравље, богаство и свако друго добро.
Заповести Божје нису тешке, а све су добре.
Преступање заповести Божје јесте грех: „А плата за гријех је смрт, а дар Божији је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем“. Бог је веран у својој љубави према људима који свакодневно падају у грехе, „Јер се Он не може одрећи себе“. Човек је тај који није веран у својој љубави према Богу и ближњима. Нико од људи не може рећи да је безгрешан, јер се у Канону каже: „Нема човека да живи а да не греши. Ти си (Господе) једини без греха: правда је Твоја правда вечна и реч је Твоја истина“.
Наша вера Православна јесте живот са Богом у љубави-причастију. Наша вера није теорија људска. Наша вера је Откровљење Божије нама људима. Нама су откривене све тајне неба и земље и све што нам је потребно за живот по Богу за спасење и за добијање Царства небеског, које је циљ живота. Царство небеско нам је завештао Господ наш Исус Христос рекавши: „И ја вам завјештавам Царство, као што Отац мој мени завјешта“. Немогуће је да Бог изневери и не испуни оно што је рекао: „Небо и земља ће проћи, а ријечи моје неће проћи док се све не збуде“.
Наша вера је наш лични однос са Богом. Апостол каже: „А вјера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих. Јер у њој ствари примише добро сведочанство. Вером сазнајемо да су светови саздани речју Божијом, тако да је видљиво постало од невидљивога“. „Без вере није могуће угодити Богу. Вјером живимо а не гледањем“.
Сви светитељи су живели у љубави- причастију са Богом и испунили су све заповести Божије. Они су живели као „небески људи“ и „земаљски анђели“. Њихов живот је потврда да заповести Божије нису тешке и да их може испунити сваки човек уз Божију помоћ. Сваки човек је позван да буде светитељ: „Да будемо свети и непорочни пред Њим у великој љубави“.
Свети Макарије Велики каже: „Главни циљ и највеће благо човеку јесте богоопштење-причастије са Богом. Бог је благоволео да живи у њему, и човек нигде не налази покоја и среће осим у Богу. У таквом сродству стоји човек са Богом по првобитном назначењу стварања. Ниједна блискост ни узајамност није већа од блискости душе човекове са Богом и Бога са душом. Бог је створио разне твари, али ни у једној у њих Он не почива. Бог је себи сачинио престо у човеку и са њим ступио у општење почивајући у њему. Велико је сродство човека са Богом. Као што је Бог створио небо и земљу за станиште човеку, тако је и тело и душу човеку саздао за Своје станиште, тј. да се усели и да почива у његовом телу као у дому Свом, и да му љубљена душа створена по Његовом образу буде прекрасна невеста“.
Високо је достојанство човека. Јер се Бог није Оваплотио ни у Ангела ни у Архангела нити у било коју небеску силу већ у човека, постајући Богочовек, да би извршио домострој људскога спасења. Зато словесна и благоразумна душа човекова нигде не налази покоја осим у Господу и Богу Исусу Христу који је своје благовељење указао једино човеку. Један светитељ каже: „Све што душа човекова може пожелети, довољан је један Бог“.
Свети Јефрем Сирин каже: „Блажен је онај човек који је у Господу постао потпуно слободан од свега земног и пролазног у овом сујетном животу, а заволео је благог, истинитог и милосрдног Бога. Блажен је онај ко стојећи у служби Божијој на молитви као анђео има чисте помисли и не даје приступа ђаволу да му пороби душу и одвоји од Бога Спаситеља. Блажен је онај ко у себи носи непрестано сећање на Бога. Блажен је онај ко је заволео покајање спасоносно“.
Апостол Павле узвикује: „ Не живим више ја него Христос живи у мени. Јер сам уверен да нас ништа неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Исусу Христ Господу нашем“.
Човек не може никад бити сам. Јер ако није са Богом одмах му прилази ђаво који почиње да га куша, да га мучи да га вара (лаже), јер је: „Он човекоубица од искони и не стоји у истини, јер нема истине у њему. Кад говори лаж своје говори; јер је он лаж и отац лажи“. Он човеку убацује разне грешне помисли и распаљује у њему страсти како би га тиме одвојио од Бога и увалио у разне грехе, заробивши га, да би га одвео у смрт. Ако ђаво зароби човека он није слободан. Јер: „Сваки који чини гријех, роб је гријеху“. Човек заробљен ђаволом преступа Божије заповести. Такав човек је отпао од Бога, противи се Богу, ратује против Бога служећи ђаволу. Ратујући против Бога он нема никаквих изгледа за победу већ иде у погибао и смрт. Зато искусни духовници кажу: „Какве су нам помисли такав нам је и живот“.
Господ је дао заповести да би човек живећи по њима свој живот провео у миру, радости, срећи, здрављу, богаству и блаженству. Све заповести Божије су добре и нису тешке тако да их сваки човек може испунити.
Заповести са обећањем јесу: „Поштуј оца и матер своју, не уби, не чини прељубу, не укради, не сведочи лажно, не пожели ништа што је туђе“.
А шта се у ово време дешава? Људи не поштују Бога, па не поштују ни родитеље своје, и не живе по заповестима Божијим, тиме чинећи велике грехе због којих им се дешавају разне несреће и невоље. У ово време људи врше убиства, па и она најтежа и најмрскија када родитељи убијају своју нерођену децу абортусом. Бог је рекао: „Рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њом и будите господари свега створеног“. А људи мислећи да је Бог погрешио, врше насиље над природом хотећи да „исправе“ Бога па планирају породицу убиством своје нерођене деце абортусом. Они мисле да их Бох не чује када се они договарају да изврше злочин и да их он не види када они то чине. Такве људе је заробио ђаво и као сужње увео у најтамнију тамницу да ништа не виде и да забораве да је невидљиви Бог свуда присутан, да све види, све чује и све зна. Бог је праведан Судија и свакоме даје по делима његовим.
У ово време људи чине прељубе и блуд као у време Содома и Гомора када је Господ спалио све блуднике и прељубнике осим праведног Лота. Ови градови спаљени и разрушени остали су да сведоче до данас свим грешницима непокајаним, да је Господ страшан и праведан Судија.
У ово време људи краду, отимају и закидају мислећи да их Бог не види. Кад човек краде никад то не чини сам, већ у заједници и друштву са ђаволом. Човек и ђаво иду у крађу, а Бог гледа. На крају по правди Божијој сви лопови бивају ухваћени, осрамоћени и кажњени.
У ово време људи сведоче лажно – лажу, мислећи да их Бог не чује и не види. Јадници и проклетници не знајући да их чека огањ неугасиви у паклу, ако се не покају.
У ово време људи желе оно што је туђе. Зато се умножила завист, мржња, пакост и злоба. Све такве људе још у овом животу стиже Божија казна, јер у њиховим душама гори неугасиви огањ мржње, злобе и пакости, да ни у једном тренутку нема мира и радости. Са таквим огњем у души и срцу отићи ће у вечни огањ у паклу ако се не покају.
Зашто људи свакодневно упадају у многе и смртне грехе?
Зато јер су изгубили веру, јер су изгубили веру у живога Бога, свога Створитеља и Спаситеља. Људи су изгубили осећај за оно што је невидљиво. Бог је невидљив. „Бога нико није видео никад: јединородни син који је у наручју оца он га објави“. Бог је свуда присутан и све испуњава, зато све чује, све види и све зна. И душа човекова је невидљива и у сваком човеку постоји жива и словесна душа која има свест и савест која је глас Божји у човеку. И ђаво је невидљив који се налази у овом свету и који ратује против сваког човека. Он нема власти над човеком. Крштени човек увек може победити ђавола уз Божију помоћ, јер га је Господ Исус Христос наоружао непобедивим оружјем КРСТОМ И ИМЕНОМ СВОЈИМ.
Има ли наде за спасење људи који су огрезли у смртне грехе?
ИМА, ИМА, ИМА!
ПОКАЈАЊЕ ЈЕ ДАО БОГ ЗА СПАСЕЊЕ. ПОКАЈАЊЕ ЈЕ ЛЕК ЗА СВАКИ ГРЕХ.
Покајање је тајна побожности. Господ наш Исус Христос је истинити Бог. Прве речи које је он изговорио људима објављујући им своју науку спасења јесу: „Покајте се јер се приближило царство небеско“.
И ево већ две хиљаде година ове Христове речи се испуњавају и обистињују код свакога човека који се покаје за своје грехе и исповеди их. Од првога покајника, разбојника на Крсту који рече Исусу: „Сјети ме се Господе, када дођеш у царству своме“. И рече му Исус:“Заиста ти кажем данас ћеш бити самном у рају“.
Кроз сву историју Православне Цркве до данас, сви који су се покајали за своје грехе и исповедили добили су опроштај. Гонитељ Христа и његових следбеника фарисеј Савле који је: „Дишући пријетњом и убиством на ученике Господње“, покајањем постао апостол Павле најревноснији апостол Христов. За Христом су пошли многи други покајници: Мојсеј Мурин, Бонифатије и Аглаида, Марија Египћанка, Пелагија и Тајса и многи други милиони покајника. Све њих примио је Господ наш Исус Христос који је рекао: „Не требају здрави лекара него болесни. Ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање“.
Знамо: „Да ни величина сагрешења ни мноштво грехова не могу превазићи велику дуготрепељивост и крајње човекољубивост Бога нашег. Но они који се усрдно кају Он милошћу очишћује и осветљује и чини их учесницима светлости и заједничарима Својега Божанства“.
Такав Бог је био потребан људима на земљи. И он је сишао „Да нико ко верује у Њега не погине него да се сви спасу и дођу по знање истине и имају живот вечни.
ЗАТО ЈЕ СВАКОМ ЧОВЕКУ НАЈПОТРЕБНИЈИ БОГ.
Јер нема човека да живи а да не греши и нема човека да нема неки животни проблем. Господ наш Исус Христос истинити Бог рекао је: „ Без Мене не можете чинити ништа добро“. Зато је сваком човеку Бог најпотребнији непрестано и сваког часа, јер ми не можемо да живимо без Бога, ми не можемо да дишемо без Бога.
Немоћним људима у невољи потребан је Бог Спаситељ да их оснажи, подигне и спаси. Он је рекао: „ Ходите к мени сви који сте уморни натоварени ја ћу вас одморити. Узмите јарам Мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем и начићете покој душама својим“.
Тужнима је потребан Бог Утешитељ да их утеши и врати у нормалан живот. Он је рекао: „ Блажени који плачу јер ће се утешити“.
Болеснима је потребан Бог Исцелитељ који може да излечи сваку болест. Он је излечио губаве, крвоточиве, хроме, слепе, демоноимане, па је чак и мртве васкрсавао.
Неукима је потребан Бог Учитељ који их може научити сваком корисном знању од вере и свакој мудрости. Он је дао своје Јеванђеље као науку од кога су се научили сви Светитељи. Јеванђеље је књига од које су написане све друге добре књиге.
Гладнима, жеднима и нагима потребан је Бог Хранитељ који је рекао: „ Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити“. „ Ја сам хлеб живота, не брините се шта ћете јести и шта ћете пити и у шта ћете се оденути, него иштите прво Царство Божије и правду његову, и све ће вам се додати“. Он је са пет хлебова и две рибице нахранио у пустињи пет хиљада људи.
Онима који су на власти потребан је Бог Предводитељ који је рекао: „ Ја сам Пут Истине и Живот“. „А слијепи слијепога ако води оба ће у јаму пасти“. Велико зло сналази народ од безбожника, неверника и кривоверника који се налазе на власти, водећи народ и државу у пропаст. Зато, пошто народ бира оне који треба да их воде треба да бира праве побожне људе.
Богатима је потребан Бог Богаташ највећи, који је рекао: „ Не сабирајте себи блага на земљи где мољац и рђа кваре и лопови краду, него сабирајте себи блага на небу где ни мољац ни рђа не кваре и лопови не краду. Начините себи ризнице нерукотворене на небу које неће овештати“.
Ако има и таквих људи који кажу да им ништа није потребно од свемогућег Бога, таквима кажемо да је њима најпотребнији Бог Спаситељ јер се они налазе у највећој опасности и близу су смрти и вечног огња у паклу.
Спасење је од Спаситеља Господа нашег Исуса Христа. „ Он је глава тијела цркве која је почетак. Прворођен из мртвих да у свему Он буде први“. Спасење је у Цркви Православној кроз Господа нешег Исуса Христа. Изван Цркве наше и без Господа Исуса Христа нема спасења нити икаквог добра. „Јер нема другога Имена под небом данога људима којим би смо се могли спасити“
Господ наш Исус Христос има Слуге своје – Посленике на земљи који врше дело Божије у народу своме: епископе, свештенике, духовнике. Сваки крштени човек у Православној Цркви треба да има духовника – духовног оца коме се обраћа за помоћ у свакој прилици.
Нека је Слава и Хвала нашем Господу нашем Исусу Христу што је основао Цркву Своју на земљи у којој се спасавамо.
Размишљања и подсећања упућивана верницима
Сам Бог је преко пророка говорио: „Ја рекох богови сте и синови Вишњи сви“. Бог је створио човека као најмилије и најсавршеније своје створење, да би пребивао у љубави са њим. О стварању човека Свето Писмо каже: „Потом рече Бог: „Да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од свега створенога и од цјеле земље, и од свијех животиња што се мичу по земљи”. И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју божијему, створи га мушко и женско, створи их. И благослови их Бог и рече им Бог: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу и владајте њом, и будите господари од свега створенога. Тада погледа Бог све што је створио, и гле добро беше веома”.
Наш народ каже: „Човек је род и пород Божји“ и „Човек је слика и прилика Божија“. „Слика је са Лика узета“, а „При-лика“ то је оно што се лику придодаје, то је на старословенском подобије.
Наш Бог је у суштини Љубав и Истина и Правда. Створивши човека као своје најмилије и најсавршеније створење поставио га је господарем свега створенога. Бог је човеку дао заповести да би по њима живео у љубави са Њим и тако имао: мир, радост, срећу, здравље, богаство и свако друго добро.
Заповести Божје нису тешке, а све су добре.
Преступање заповести Божје јесте грех: „А плата за гријех је смрт, а дар Божији је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем“. Бог је веран у својој љубави према људима који свакодневно падају у грехе, „Јер се Он не може одрећи себе“. Човек је тај који није веран у својој љубави према Богу и ближњима. Нико од људи не може рећи да је безгрешан, јер се у Канону каже: „Нема човека да живи а да не греши. Ти си (Господе) једини без греха: правда је Твоја правда вечна и реч је Твоја истина“.
Наша вера Православна јесте живот са Богом у љубави-причастију. Наша вера није теорија људска. Наша вера је Откровљење Божије нама људима. Нама су откривене све тајне неба и земље и све што нам је потребно за живот по Богу за спасење и за добијање Царства небеског, које је циљ живота. Царство небеско нам је завештао Господ наш Исус Христос рекавши: „И ја вам завјештавам Царство, као што Отац мој мени завјешта“. Немогуће је да Бог изневери и не испуни оно што је рекао: „Небо и земља ће проћи, а ријечи моје неће проћи док се све не збуде“.
Наша вера је наш лични однос са Богом. Апостол каже: „А вјера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих. Јер у њој ствари примише добро сведочанство. Вером сазнајемо да су светови саздани речју Божијом, тако да је видљиво постало од невидљивога“. „Без вере није могуће угодити Богу. Вјером живимо а не гледањем“.
Сви светитељи су живели у љубави- причастију са Богом и испунили су све заповести Божије. Они су живели као „небески људи“ и „земаљски анђели“. Њихов живот је потврда да заповести Божије нису тешке и да их може испунити сваки човек уз Божију помоћ. Сваки човек је позван да буде светитељ: „Да будемо свети и непорочни пред Њим у великој љубави“.
Свети Макарије Велики каже: „Главни циљ и највеће благо човеку јесте богоопштење-причастије са Богом. Бог је благоволео да живи у њему, и човек нигде не налази покоја и среће осим у Богу. У таквом сродству стоји човек са Богом по првобитном назначењу стварања. Ниједна блискост ни узајамност није већа од блискости душе човекове са Богом и Бога са душом. Бог је створио разне твари, али ни у једној у њих Он не почива. Бог је себи сачинио престо у човеку и са њим ступио у општење почивајући у њему. Велико је сродство човека са Богом. Као што је Бог створио небо и земљу за станиште човеку, тако је и тело и душу човеку саздао за Своје станиште, тј. да се усели и да почива у његовом телу као у дому Свом, и да му љубљена душа створена по Његовом образу буде прекрасна невеста“.
Високо је достојанство човека. Јер се Бог није Оваплотио ни у Ангела ни у Архангела нити у било коју небеску силу већ у човека, постајући Богочовек, да би извршио домострој људскога спасења. Зато словесна и благоразумна душа човекова нигде не налази покоја осим у Господу и Богу Исусу Христу који је своје благовељење указао једино човеку. Један светитељ каже: „Све што душа човекова може пожелети, довољан је један Бог“.
Свети Јефрем Сирин каже: „Блажен је онај човек који је у Господу постао потпуно слободан од свега земног и пролазног у овом сујетном животу, а заволео је благог, истинитог и милосрдног Бога. Блажен је онај ко стојећи у служби Божијој на молитви као анђео има чисте помисли и не даје приступа ђаволу да му пороби душу и одвоји од Бога Спаситеља. Блажен је онај ко у себи носи непрестано сећање на Бога. Блажен је онај ко је заволео покајање спасоносно“.
Апостол Павле узвикује: „ Не живим више ја него Христос живи у мени. Јер сам уверен да нас ништа неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Исусу Христ Господу нашем“.
Човек не може никад бити сам. Јер ако није са Богом одмах му прилази ђаво који почиње да га куша, да га мучи да га вара (лаже), јер је: „Он човекоубица од искони и не стоји у истини, јер нема истине у њему. Кад говори лаж своје говори; јер је он лаж и отац лажи“. Он човеку убацује разне грешне помисли и распаљује у њему страсти како би га тиме одвојио од Бога и увалио у разне грехе, заробивши га, да би га одвео у смрт. Ако ђаво зароби човека он није слободан. Јер: „Сваки који чини гријех, роб је гријеху“. Човек заробљен ђаволом преступа Божије заповести. Такав човек је отпао од Бога, противи се Богу, ратује против Бога служећи ђаволу. Ратујући против Бога он нема никаквих изгледа за победу већ иде у погибао и смрт. Зато искусни духовници кажу: „Какве су нам помисли такав нам је и живот“.
Господ је дао заповести да би човек живећи по њима свој живот провео у миру, радости, срећи, здрављу, богаству и блаженству. Све заповести Божије су добре и нису тешке тако да их сваки човек може испунити.
Заповести са обећањем јесу: „Поштуј оца и матер своју, не уби, не чини прељубу, не укради, не сведочи лажно, не пожели ништа што је туђе“.
А шта се у ово време дешава? Људи не поштују Бога, па не поштују ни родитеље своје, и не живе по заповестима Божијим, тиме чинећи велике грехе због којих им се дешавају разне несреће и невоље. У ово време људи врше убиства, па и она најтежа и најмрскија када родитељи убијају своју нерођену децу абортусом. Бог је рекао: „Рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њом и будите господари свега створеног“. А људи мислећи да је Бог погрешио, врше насиље над природом хотећи да „исправе“ Бога па планирају породицу убиством своје нерођене деце абортусом. Они мисле да их Бох не чује када се они договарају да изврше злочин и да их он не види када они то чине. Такве људе је заробио ђаво и као сужње увео у најтамнију тамницу да ништа не виде и да забораве да је невидљиви Бог свуда присутан, да све види, све чује и све зна. Бог је праведан Судија и свакоме даје по делима његовим.
У ово време људи чине прељубе и блуд као у време Содома и Гомора када је Господ спалио све блуднике и прељубнике осим праведног Лота. Ови градови спаљени и разрушени остали су да сведоче до данас свим грешницима непокајаним, да је Господ страшан и праведан Судија.
У ово време људи краду, отимају и закидају мислећи да их Бог не види. Кад човек краде никад то не чини сам, већ у заједници и друштву са ђаволом. Човек и ђаво иду у крађу, а Бог гледа. На крају по правди Божијој сви лопови бивају ухваћени, осрамоћени и кажњени.
У ово време људи сведоче лажно – лажу, мислећи да их Бог не чује и не види. Јадници и проклетници не знајући да их чека огањ неугасиви у паклу, ако се не покају.
У ово време људи желе оно што је туђе. Зато се умножила завист, мржња, пакост и злоба. Све такве људе још у овом животу стиже Божија казна, јер у њиховим душама гори неугасиви огањ мржње, злобе и пакости, да ни у једном тренутку нема мира и радости. Са таквим огњем у души и срцу отићи ће у вечни огањ у паклу ако се не покају.
Зашто људи свакодневно упадају у многе и смртне грехе?
Зато јер су изгубили веру, јер су изгубили веру у живога Бога, свога Створитеља и Спаситеља. Људи су изгубили осећај за оно што је невидљиво. Бог је невидљив. „Бога нико није видео никад: јединородни син који је у наручју оца он га објави“. Бог је свуда присутан и све испуњава, зато све чује, све види и све зна. И душа човекова је невидљива и у сваком човеку постоји жива и словесна душа која има свест и савест која је глас Божји у човеку. И ђаво је невидљив који се налази у овом свету и који ратује против сваког човека. Он нема власти над човеком. Крштени човек увек може победити ђавола уз Божију помоћ, јер га је Господ Исус Христос наоружао непобедивим оружјем КРСТОМ И ИМЕНОМ СВОЈИМ.
Има ли наде за спасење људи који су огрезли у смртне грехе?
ИМА, ИМА, ИМА!
ПОКАЈАЊЕ ЈЕ ДАО БОГ ЗА СПАСЕЊЕ. ПОКАЈАЊЕ ЈЕ ЛЕК ЗА СВАКИ ГРЕХ.
Покајање је тајна побожности. Господ наш Исус Христос је истинити Бог. Прве речи које је он изговорио људима објављујући им своју науку спасења јесу: „Покајте се јер се приближило царство небеско“.
И ево већ две хиљаде година ове Христове речи се испуњавају и обистињују код свакога човека који се покаје за своје грехе и исповеди их. Од првога покајника, разбојника на Крсту који рече Исусу: „Сјети ме се Господе, када дођеш у царству своме“. И рече му Исус:“Заиста ти кажем данас ћеш бити самном у рају“.
Кроз сву историју Православне Цркве до данас, сви који су се покајали за своје грехе и исповедили добили су опроштај. Гонитељ Христа и његових следбеника фарисеј Савле који је: „Дишући пријетњом и убиством на ученике Господње“, покајањем постао апостол Павле најревноснији апостол Христов. За Христом су пошли многи други покајници: Мојсеј Мурин, Бонифатије и Аглаида, Марија Египћанка, Пелагија и Тајса и многи други милиони покајника. Све њих примио је Господ наш Исус Христос који је рекао: „Не требају здрави лекара него болесни. Ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање“.
Знамо: „Да ни величина сагрешења ни мноштво грехова не могу превазићи велику дуготрепељивост и крајње човекољубивост Бога нашег. Но они који се усрдно кају Он милошћу очишћује и осветљује и чини их учесницима светлости и заједничарима Својега Божанства“.
Такав Бог је био потребан људима на земљи. И он је сишао „Да нико ко верује у Њега не погине него да се сви спасу и дођу по знање истине и имају живот вечни.
ЗАТО ЈЕ СВАКОМ ЧОВЕКУ НАЈПОТРЕБНИЈИ БОГ.
Јер нема човека да живи а да не греши и нема човека да нема неки животни проблем. Господ наш Исус Христос истинити Бог рекао је: „ Без Мене не можете чинити ништа добро“. Зато је сваком човеку Бог најпотребнији непрестано и сваког часа, јер ми не можемо да живимо без Бога, ми не можемо да дишемо без Бога.
Немоћним људима у невољи потребан је Бог Спаситељ да их оснажи, подигне и спаси. Он је рекао: „ Ходите к мени сви који сте уморни натоварени ја ћу вас одморити. Узмите јарам Мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем и начићете покој душама својим“.
Тужнима је потребан Бог Утешитељ да их утеши и врати у нормалан живот. Он је рекао: „ Блажени који плачу јер ће се утешити“.
Болеснима је потребан Бог Исцелитељ који може да излечи сваку болест. Он је излечио губаве, крвоточиве, хроме, слепе, демоноимане, па је чак и мртве васкрсавао.
Неукима је потребан Бог Учитељ који их може научити сваком корисном знању од вере и свакој мудрости. Он је дао своје Јеванђеље као науку од кога су се научили сви Светитељи. Јеванђеље је књига од које су написане све друге добре књиге.
Гладнима, жеднима и нагима потребан је Бог Хранитељ који је рекао: „ Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити“. „ Ја сам хлеб живота, не брините се шта ћете јести и шта ћете пити и у шта ћете се оденути, него иштите прво Царство Божије и правду његову, и све ће вам се додати“. Он је са пет хлебова и две рибице нахранио у пустињи пет хиљада људи.
Онима који су на власти потребан је Бог Предводитељ који је рекао: „ Ја сам Пут Истине и Живот“. „А слијепи слијепога ако води оба ће у јаму пасти“. Велико зло сналази народ од безбожника, неверника и кривоверника који се налазе на власти, водећи народ и државу у пропаст. Зато, пошто народ бира оне који треба да их воде треба да бира праве побожне људе.
Богатима је потребан Бог Богаташ највећи, који је рекао: „ Не сабирајте себи блага на земљи где мољац и рђа кваре и лопови краду, него сабирајте себи блага на небу где ни мољац ни рђа не кваре и лопови не краду. Начините себи ризнице нерукотворене на небу које неће овештати“.
Ако има и таквих људи који кажу да им ништа није потребно од свемогућег Бога, таквима кажемо да је њима најпотребнији Бог Спаситељ јер се они налазе у највећој опасности и близу су смрти и вечног огња у паклу.
Спасење је од Спаситеља Господа нашег Исуса Христа. „ Он је глава тијела цркве која је почетак. Прворођен из мртвих да у свему Он буде први“. Спасење је у Цркви Православној кроз Господа нешег Исуса Христа. Изван Цркве наше и без Господа Исуса Христа нема спасења нити икаквог добра. „Јер нема другога Имена под небом данога људима којим би смо се могли спасити“
Господ наш Исус Христос има Слуге своје – Посленике на земљи који врше дело Божије у народу своме: епископе, свештенике, духовнике. Сваки крштени човек у Православној Цркви треба да има духовника – духовног оца коме се обраћа за помоћ у свакој прилици.
Нека је Слава и Хвала нашем Господу нашем Исусу Христу што је основао Цркву Своју на земљи у којој се спасавамо.
Нема коментара:
Постави коментар