ПОКАЈАЊЕ ЈЕ ДАО ГОСПОД ЗА СПАСЕЊЕ
(Зуб за зуб, око за око, ухо за ухо)
У Мојсијевом Закону је казано: „Око за око, зуб за зуб“. А кад је Господ Исус Христос дошао учећи народ на гори рекао је: „А ја вам кажем да се не противите злу него, ако те ко удари по десном образу твом окрени му и други. Да будете синови оца својега који је на небесима јер Он својим сунцем објасава и зле и добре. Будите ви, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш небески“.
У једном селу код Аранђеловца живи један сељак по имену Живојин. Он има добро имање које је даје довољно прихода да његова многочлана породица може да живи угодним сељачким животом. Има њиве, воћњак, ливаду, виноград, башту за поврће и забран. Као и сва домаћинства у његовом селу и он има краве, волове, овце, свиње и живину. Живојин слави крсну славу Светог Јована Крститеља. Знао је Живојин да је Свети Јован Крститељ највећи светитељ који се слави као крсна слава. Он је знао да је Господ Исус рекао за Светог Јована Крститеља: „Он је највећи од жене рођених“. Био је поносан и радостан што има великог заштитника своје породице. Мислио је да њему своме заштитнику треба да буде захвалан што је његова многочлана породица живела добро.
Крсну славу Светог Јована Крститеља која се слави 20. јануара славио је богато. Скромније је славио остала празновања Светог Јована Крститеља – Ивањдан 7.јула и Усекованије главе Светог Јована Крститеља 11.септембра. Пошто се на Усекованије увек строго пости то је Живојин строго пазио и поштовао. Међутим, године 1965. договоре се неколико његових неверујућих комшија из села који су били чланови партије да Усекованије оскрнаве наговарајући Живојина да за славу припреми печење. Дуго су га убеђивали али пошто се Живојин бојао да прекрши завет који му је отац оставио; нису га убедили. Међутим они нису одустали од своје намере, већ су другом приликом опет убеђивали Живојина да за славу припреми печење обећавајући му да ће му наћи добар посао у предузеће, и да ће он поред посла у предузећу моћи да обрађује и своју земљу и тако имати још бољи приход. На тај начин он ће моћи лакше да школује своју децу. То је било примамљиво за Живојина. Мислио је у себи спремићу печење за ове људе, а ја и моја породица постићемо као и до сада.
На један дан пре Усековања, да би остварили свој план ови људи сумњајући да ће Живојин испунити своје обећање дошли су код његове куће да виде да ли он хоће да испуни договор.
У међувремену размишљајући какво је обећање дао својим комшијама да ће за Усековање припремити печење и омрсити славу уплашио се да то изврши и сасвим је одустао од договора. Кад су ови људи дошли код његове куће рекоше Живојину: „Дошли смо да ти помогнемо да закољеш прасе и испечеш печење“. На то им Живојин одговори: „Ја сам се уплашио и не смем да закољем прасе за Усекование јер је тај дан по црквеном календару строги пост“. Онда му они рекоше: „Ми ћемо све да урадимо, а ти нам само покажи које прасе да узнемо“. И тако они сви уђоше у обор где бораве свиње и узеше једно добро прасе од око 30 килограма. Кад су га износили из обора оно је почело да скичи. Велика крмача је почела да јури за њима грокчући тако да су они брзо побегли из обора износећи прасе. Онда они рекоше Живојину: „Није добро да ми кољемо прасе за твоју славу“. И један од њих додаде нож Живојину у руку и рече: „ Седи ти овде на земљу и држи нож окренут нагоре“, а двојица који су изнели прасе из обора набацише прасе на нож који држао Живојин и тако заклаше прасе по јединственом ритуалу. Брзо су средили прасе за печење и кад је било готово поставили печење на велики послужавник спремно за сервирање. По обичају ставили су му паприку у уста.
Сутра дан на Усекованије дошли су „другови“ партијаши на гозбу. Живојин је са оклевањем и тужно посматрао шта се дешава у његовој кући. Изнео је печење на сто и остало настојећи да се не умрси. Али после извесног времена кад су се мало понапили један од „другова“ одсече једно уво од прасета и поче да га грицка, а друго уво одсече и даде га Живојину говорећи „Пробај како смо га реш испекли“. И Живојин припит поће да грицка уво од прасета смејући се рекавши: „Прави сте мајстори за печење и гозбе“. Гости су се веселили, јели, пили, певали а неки и псовали. После неког времена Живојин устаде са стола и изађе из собе да би отишао до нужника. Дуго се задржао не врачајући се тако да један од „другова“ рече: „Сигурно се Живојин напио и отишо да одспава“. Они почеше да га траже по собама и не нађоше га. Један од њих изађе напоље и чуо је како неко јечи у обору где бораве свиње. Притрчао је и има је шта да види. Велика крмача која је гроктала док су њено прасе износили из обора наднела се над Живојином и одгризала му образ и уво.
Живојин се приликом прескакања прелаза у обору спотакао закачивши ногом за врљику и пао главом на корито из којег су свиње јеле и раскрвавио аркаду из које је текла крв. С обзиром да је био припит није могао да се придигне. Тада му је пришла крмача и почела да лиже крв са аркаде и да гризе десни образ и уво.
У том тренутку један од „другова“ који га је видео узвикнуо је: „Људи пожурите крмача поједе Живојина!“ „Другови“ брзо притрчаше, одјурише крмачу и узеше ошамућеног Живојина и изнеше из обора. Брзо су га одвели у болницу где су му лекари извршили операцију аркаде и образа, а на поједено уво ставише велики завој да зауставе крв. На то уво он више никад није могао да чује. Он је пречуо Божију заповест: “Не греши”.
Господ Исус Христос је поучавајући народ у причама на крају увек говорио: „Ко има очи да види нека види и ко има уши да чује нека чује.“ Овај Живојин вероватно није знао за ове Христове речи па је због тога и образ обрљао тиме што је омрсио своју славу Усекованије чинећи тежак грех. Ипак се касније горко покајао што је послушао „другове“ а не Господа Исуса Христа и свој грех исповедио да би добио опроштај. Захваљивао је Богу што му је сачувао живот и оставио време за покајање. Бојао се да се овај његов грех не покаже ни на једног члана његове породице, па је редовно ишао у цркву и давао милостињу сиромасима. Овај његов грех је допринео да се он врати себи и Богу, као блудни син који је рекао своме оцу: „Оче сагреших небу и теби и више нисам достојан назвати се сином твојим.“
Многомилостиви Господ наш Исус Христос сваки грех који човек учини па се покаје и исповеди прашта, јер је рекао: „Нисам дошао да зовем праведнике него грешнике на покајање.“ Јер прве речи које је изговорио када је почео да приповеда своју науку рекао је: „Покајте се јер се приближило Царство небеско.“
Слава и хвала много милостивом Господу који нам је дао покајање за спасење.
(Зуб за зуб, око за око, ухо за ухо)
У Мојсијевом Закону је казано: „Око за око, зуб за зуб“. А кад је Господ Исус Христос дошао учећи народ на гори рекао је: „А ја вам кажем да се не противите злу него, ако те ко удари по десном образу твом окрени му и други. Да будете синови оца својега који је на небесима јер Он својим сунцем објасава и зле и добре. Будите ви, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш небески“.
У једном селу код Аранђеловца живи један сељак по имену Живојин. Он има добро имање које је даје довољно прихода да његова многочлана породица може да живи угодним сељачким животом. Има њиве, воћњак, ливаду, виноград, башту за поврће и забран. Као и сва домаћинства у његовом селу и он има краве, волове, овце, свиње и живину. Живојин слави крсну славу Светог Јована Крститеља. Знао је Живојин да је Свети Јован Крститељ највећи светитељ који се слави као крсна слава. Он је знао да је Господ Исус рекао за Светог Јована Крститеља: „Он је највећи од жене рођених“. Био је поносан и радостан што има великог заштитника своје породице. Мислио је да њему своме заштитнику треба да буде захвалан што је његова многочлана породица живела добро.
Крсну славу Светог Јована Крститеља која се слави 20. јануара славио је богато. Скромније је славио остала празновања Светог Јована Крститеља – Ивањдан 7.јула и Усекованије главе Светог Јована Крститеља 11.септембра. Пошто се на Усекованије увек строго пости то је Живојин строго пазио и поштовао. Међутим, године 1965. договоре се неколико његових неверујућих комшија из села који су били чланови партије да Усекованије оскрнаве наговарајући Живојина да за славу припреми печење. Дуго су га убеђивали али пошто се Живојин бојао да прекрши завет који му је отац оставио; нису га убедили. Међутим они нису одустали од своје намере, већ су другом приликом опет убеђивали Живојина да за славу припреми печење обећавајући му да ће му наћи добар посао у предузеће, и да ће он поред посла у предузећу моћи да обрађује и своју земљу и тако имати још бољи приход. На тај начин он ће моћи лакше да школује своју децу. То је било примамљиво за Живојина. Мислио је у себи спремићу печење за ове људе, а ја и моја породица постићемо као и до сада.
На један дан пре Усековања, да би остварили свој план ови људи сумњајући да ће Живојин испунити своје обећање дошли су код његове куће да виде да ли он хоће да испуни договор.
У међувремену размишљајући какво је обећање дао својим комшијама да ће за Усековање припремити печење и омрсити славу уплашио се да то изврши и сасвим је одустао од договора. Кад су ови људи дошли код његове куће рекоше Живојину: „Дошли смо да ти помогнемо да закољеш прасе и испечеш печење“. На то им Живојин одговори: „Ја сам се уплашио и не смем да закољем прасе за Усекование јер је тај дан по црквеном календару строги пост“. Онда му они рекоше: „Ми ћемо све да урадимо, а ти нам само покажи које прасе да узнемо“. И тако они сви уђоше у обор где бораве свиње и узеше једно добро прасе од око 30 килограма. Кад су га износили из обора оно је почело да скичи. Велика крмача је почела да јури за њима грокчући тако да су они брзо побегли из обора износећи прасе. Онда они рекоше Живојину: „Није добро да ми кољемо прасе за твоју славу“. И један од њих додаде нож Живојину у руку и рече: „ Седи ти овде на земљу и држи нож окренут нагоре“, а двојица који су изнели прасе из обора набацише прасе на нож који држао Живојин и тако заклаше прасе по јединственом ритуалу. Брзо су средили прасе за печење и кад је било готово поставили печење на велики послужавник спремно за сервирање. По обичају ставили су му паприку у уста.
Сутра дан на Усекованије дошли су „другови“ партијаши на гозбу. Живојин је са оклевањем и тужно посматрао шта се дешава у његовој кући. Изнео је печење на сто и остало настојећи да се не умрси. Али после извесног времена кад су се мало понапили један од „другова“ одсече једно уво од прасета и поче да га грицка, а друго уво одсече и даде га Живојину говорећи „Пробај како смо га реш испекли“. И Живојин припит поће да грицка уво од прасета смејући се рекавши: „Прави сте мајстори за печење и гозбе“. Гости су се веселили, јели, пили, певали а неки и псовали. После неког времена Живојин устаде са стола и изађе из собе да би отишао до нужника. Дуго се задржао не врачајући се тако да један од „другова“ рече: „Сигурно се Живојин напио и отишо да одспава“. Они почеше да га траже по собама и не нађоше га. Један од њих изађе напоље и чуо је како неко јечи у обору где бораве свиње. Притрчао је и има је шта да види. Велика крмача која је гроктала док су њено прасе износили из обора наднела се над Живојином и одгризала му образ и уво.
Живојин се приликом прескакања прелаза у обору спотакао закачивши ногом за врљику и пао главом на корито из којег су свиње јеле и раскрвавио аркаду из које је текла крв. С обзиром да је био припит није могао да се придигне. Тада му је пришла крмача и почела да лиже крв са аркаде и да гризе десни образ и уво.
У том тренутку један од „другова“ који га је видео узвикнуо је: „Људи пожурите крмача поједе Живојина!“ „Другови“ брзо притрчаше, одјурише крмачу и узеше ошамућеног Живојина и изнеше из обора. Брзо су га одвели у болницу где су му лекари извршили операцију аркаде и образа, а на поједено уво ставише велики завој да зауставе крв. На то уво он више никад није могао да чује. Он је пречуо Божију заповест: “Не греши”.
Господ Исус Христос је поучавајући народ у причама на крају увек говорио: „Ко има очи да види нека види и ко има уши да чује нека чује.“ Овај Живојин вероватно није знао за ове Христове речи па је због тога и образ обрљао тиме што је омрсио своју славу Усекованије чинећи тежак грех. Ипак се касније горко покајао што је послушао „другове“ а не Господа Исуса Христа и свој грех исповедио да би добио опроштај. Захваљивао је Богу што му је сачувао живот и оставио време за покајање. Бојао се да се овај његов грех не покаже ни на једног члана његове породице, па је редовно ишао у цркву и давао милостињу сиромасима. Овај његов грех је допринео да се он врати себи и Богу, као блудни син који је рекао своме оцу: „Оче сагреших небу и теби и више нисам достојан назвати се сином твојим.“
Многомилостиви Господ наш Исус Христос сваки грех који човек учини па се покаје и исповеди прашта, јер је рекао: „Нисам дошао да зовем праведнике него грешнике на покајање.“ Јер прве речи које је изговорио када је почео да приповеда своју науку рекао је: „Покајте се јер се приближило Царство небеско.“
Слава и хвала много милостивом Господу који нам је дао покајање за спасење.
Нема коментара:
Постави коментар