Усвакодневном животу сваког човека сналазе многе муке, невоље, страдања, жалости, несреће, болести, сиротовање, непријатности, и уопште земаљски живот сваког човека је тежак. Од свих тих невоља, мука и страдања човека не може да спаси ни знање, ни ученост, ни богаство, ни власт, нити икаква мудрост земаљска, осим вера, права истинска вера у живога Бога. Зато апостол говори: „Вjером ходимо а не гледањем“ „Вјером живимо“. Права утеха долази једино од Бога Утешитеља. Ми који вером живимо непрестано треба да се сећамо присуства Божијег, и сваког тренутка треба Њему да се обраћамо за помоћ и утеху у животу. Ми смо крштени у Православној Цркви у којој обитава Дух Свети. Свако богослужење у Православној Цркви Христовој и све молитве вечерње и јутарње и Литургија, почињу призивањем Духа Светога – Утјешитеља: Царе небесни, утешитељу, Душе истине, који си свуда присутан и све испуњаваш, Ризнице добара и Даваоче живота, дођи и усели се у нас и очисти нас од сваке нечистоте, и спаси Благи душе наше.
Призивањем Духа Светога Утешитеља ми желимо да све што радимо буде успешно и Богу угодно. Јер без тога не можемо никакво добро да урадимо. Сам Господ Исус Христос је рекао: „Без мене не можете чинити ништа добро“. „И призови Ме у дан жалости, и избавићу те, и прославићеш ме“.
А данас милиони људи који су доховно осиромашени и морално опустошени, занесени сјајем пролазних и пропадљивих ствари живе у овом свету као у паклу. Живећи тако учинили су, да овај свет личи на потркалиште људи и демона. Таквим животом људи су учинили да овај свет и живот у њему се претвара у радионицу и тржиште лажног сјаја пролазних вредности. Многи људи говоре да човек и без Бога може мирно да живи на земљи. Међутим чињенице говоре да се свакодневно дешавају многе невоље и страдања људи у животу. У свету траје непрекидан рат где се пролива крв хиљаде људи. Милиони људи гладују и умиру од глади. Милиони умиру од тешких болести. Дошло је време проречено: „Непријатељи човеку постаће домаћи његови“. „Јер је отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише“. „Изићи ће многи лажни пророци и превариће многе. И умножиће се безакоње, охладнеће љубав многих“. „Али ко претрпи до краја, тај ће се спасити. И проповедаће се ово Јеванђеље о Царству по свему свијету за сведочанство свима народима“. Људи ће постати самоуверени у своје знање, биће себични, агресивни и пуни злих настројења. Апостол каже: “Знајте да ће у последње дане настати тешка времена. Јер ће људи бити самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни, безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви него богољубиви”.
Многи људи у свом животу ропћу и говоре: зашто мене прате животне невоље и недаће више него друге људе? Ја изнемогох од мука и жалости, а други живе без невоља. „Бог свакоме човеку даје по делима његовим“.
Ако човек пажљиво размотри цео свој живот од почетка до краја увидеће да све људе у овом животу сналазе муке, невоље и страдања, неког више а неког мање. Не може се наћи човек који је проживео цео живот без невоља и искушења. Па чак и цареви и народни владари имали су велике невоље и искушења у животу. Теби је сад тешко и жалостан си; а зар ти раније ниси имао веселих дана? Свакако да си их имао, и даће ти Бог да их још имаш у животу. Претрпи сада и разјасниће ти се зашто ти се то дешава. У животу су дани час светли а час мрачни, као и у природи. Мрачни дани говоре да је човек у овом животу на земљи у изгнаству под гневом Божијим због првородног греха, а светли дани говоре да човек није сасвим одбачен од Бога, већ да је он најмилије створење Божије коме је дато обећање искупљења и помиловања. Треба се увек сећати тога и трпети очекујући од Бога помиловање. Бог сваког човека очински љуби и стара се о њему дајући му свако добро које му је потребно за спасење. Господ сваком човеку даје оно што је за његову корист. Ако се човек тргне увидеће добру намеру Божију и старање Његово. Јер кроз допуштену невољу и жалост: можда Господ хоће некакав грех да спере и очисти од човека, или да га одврати од некаквог умишљеног грешног дела, или хоће да пружи прилику да човек покаже своје трпљење и верност Њему, или пак Он сам жели да покаже величину своје милости за спасење човека. Јер не постоји никакво трпљење које Бог не награђује вишеструко. Ово дакле, треба ставити на рану своје жалости као мелем и бол ће престати. Познато је да људи са правом истинитом вером у живога Бога лакше пролазе у овом животу од људи који немају такву веру. Ако човек не увиди шта ће му Господ дати ради патње и жалости своје, треба да пробуди у срцу своме веровање да све долази од Бога, и промисао и допуштење, и да све што долази од Бога служи на корист човеку. Треба рећи бунтовној души својој: тако је Богу угодно, зато трпи верујући да „кога Господ кара онога и љуби као отац сина који му је мио“ јер ко се може противити вољи Божијој.
Сваки ожалошћени човек који трпи неку невољу нека каже сам себи: јеси ли ти човече грешан или ниси грешан? Сваки човек треба да буде увек будан и да каже себи грешан сам. А ако си ти човече грешан, радуј се што ти је дошао огањ жалости да сагори твој грех. Бог је једини прави Лекар, који зна шта коме треба допустити. Не треба гледати само на садашње муке и жалости. Треба узети у обзир и онај други живот у вечности. Треба стати на Суд Божији, и отуда погледати на грехе своје и муке и жалости због њих. Сваки грешник треба да је свестан да ће бити осуђен због својих грехова на Суду Божијем, и да каже себи: ове садашње невоље и жалости су привремене, и као ништа су према осуди на вечне муке. Сваки треба да каже: због грехова својих доживео сам невоље и жалости, и благодарим Господу Богу што ме благост Његова води покајању за спасење. Јер ако се не покајем у овом животу, на Божијем Суду бићу кажњен на вечне муке у паклу.
Кад човек тако себе преиспита, онда му неће бити тешке невоље и жалости у овом животу, него ће захвалити милостивом Богу, што га је благо казнио за грехе његове. Ако оваквим сагледавањем свог живота, човек буде носио своје животно бреме и буде се покајао, онда ће све муке и невоље и жалости овога живота претрпети са благодарношћу Богу, и примити их са смирењем и трпљењем без роптања као из Божије руке „Јер плата за гријех је смрт, а дар Божији је живот вјечни у Христу Исусу Господу нашем“. Покајање је лек за сваки грех. Покајање је кључ који отвара врата од Царства небеског у које човек улази као на циљ свог живота; које нам је завештао наш Господ Исус Христос рекавши: „Ја вама завјештавам Царство као што Отац мој мени завјешта“. Он је још рекао: „Бдите, дакле, у свако вријеме молећи се да се удостојите да избегнете све што се има догодити, и да станете пред Сина Човјечега“. „Трпљењем својим спасавајте душе своје“.
Пророк Давид и псалмопевац Господњи у својим невољама и мукама нашао је утеху једино у Богу говорећи: „И призови ме у дан жалости, и избавићу те, и прославићеш Ме“. „Откривења су Твоја утјеха моја, светилници моји“. „Тешићу се заповестима твојим које љубим и размишљам о наредбама твојим”. „Памтим судове твоје од искона, Господе, и тешим се“. „Нека буде доброта твоја утеха моја, као што си рекао слузи твоме“. „Нека дође к мени милосрђе твоје, и оживи ме јер је закон твој утеха моја“. „Милосрђе је твоје, Господе, велико; по правоме суду свом утеши ме“. „Жедан сам спасења твојега, Господе, и закон је твој утеха моја“.
Многи људи у својим жалостима и невољама тешили су се као псалмопевац Давид славећи Бога за Његову неизмерну љубав и милост.
Нека је слава и хвала милостивом Богу који нас љуби и спасава.
Призивањем Духа Светога Утешитеља ми желимо да све што радимо буде успешно и Богу угодно. Јер без тога не можемо никакво добро да урадимо. Сам Господ Исус Христос је рекао: „Без мене не можете чинити ништа добро“. „И призови Ме у дан жалости, и избавићу те, и прославићеш ме“.
А данас милиони људи који су доховно осиромашени и морално опустошени, занесени сјајем пролазних и пропадљивих ствари живе у овом свету као у паклу. Живећи тако учинили су, да овај свет личи на потркалиште људи и демона. Таквим животом људи су учинили да овај свет и живот у њему се претвара у радионицу и тржиште лажног сјаја пролазних вредности. Многи људи говоре да човек и без Бога може мирно да живи на земљи. Међутим чињенице говоре да се свакодневно дешавају многе невоље и страдања људи у животу. У свету траје непрекидан рат где се пролива крв хиљаде људи. Милиони људи гладују и умиру од глади. Милиони умиру од тешких болести. Дошло је време проречено: „Непријатељи човеку постаће домаћи његови“. „Јер је отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише“. „Изићи ће многи лажни пророци и превариће многе. И умножиће се безакоње, охладнеће љубав многих“. „Али ко претрпи до краја, тај ће се спасити. И проповедаће се ово Јеванђеље о Царству по свему свијету за сведочанство свима народима“. Људи ће постати самоуверени у своје знање, биће себични, агресивни и пуни злих настројења. Апостол каже: “Знајте да ће у последње дане настати тешка времена. Јер ће људи бити самољубиви, среброљубиви, хвалисави, гордељиви, хулници, непослушни родитељима, неблагодарни, непобожни, безосећајни, непомирљиви, клеветници, неуздржљиви, сурови, недоброљубиви, издајници, напрасити, надувени, више сластољубиви него богољубиви”.
Многи људи у свом животу ропћу и говоре: зашто мене прате животне невоље и недаће више него друге људе? Ја изнемогох од мука и жалости, а други живе без невоља. „Бог свакоме човеку даје по делима његовим“.
Ако човек пажљиво размотри цео свој живот од почетка до краја увидеће да све људе у овом животу сналазе муке, невоље и страдања, неког више а неког мање. Не може се наћи човек који је проживео цео живот без невоља и искушења. Па чак и цареви и народни владари имали су велике невоље и искушења у животу. Теби је сад тешко и жалостан си; а зар ти раније ниси имао веселих дана? Свакако да си их имао, и даће ти Бог да их још имаш у животу. Претрпи сада и разјасниће ти се зашто ти се то дешава. У животу су дани час светли а час мрачни, као и у природи. Мрачни дани говоре да је човек у овом животу на земљи у изгнаству под гневом Божијим због првородног греха, а светли дани говоре да човек није сасвим одбачен од Бога, већ да је он најмилије створење Божије коме је дато обећање искупљења и помиловања. Треба се увек сећати тога и трпети очекујући од Бога помиловање. Бог сваког човека очински љуби и стара се о њему дајући му свако добро које му је потребно за спасење. Господ сваком човеку даје оно што је за његову корист. Ако се човек тргне увидеће добру намеру Божију и старање Његово. Јер кроз допуштену невољу и жалост: можда Господ хоће некакав грех да спере и очисти од човека, или да га одврати од некаквог умишљеног грешног дела, или хоће да пружи прилику да човек покаже своје трпљење и верност Њему, или пак Он сам жели да покаже величину своје милости за спасење човека. Јер не постоји никакво трпљење које Бог не награђује вишеструко. Ово дакле, треба ставити на рану своје жалости као мелем и бол ће престати. Познато је да људи са правом истинитом вером у живога Бога лакше пролазе у овом животу од људи који немају такву веру. Ако човек не увиди шта ће му Господ дати ради патње и жалости своје, треба да пробуди у срцу своме веровање да све долази од Бога, и промисао и допуштење, и да све што долази од Бога служи на корист човеку. Треба рећи бунтовној души својој: тако је Богу угодно, зато трпи верујући да „кога Господ кара онога и љуби као отац сина који му је мио“ јер ко се може противити вољи Божијој.
Сваки ожалошћени човек који трпи неку невољу нека каже сам себи: јеси ли ти човече грешан или ниси грешан? Сваки човек треба да буде увек будан и да каже себи грешан сам. А ако си ти човече грешан, радуј се што ти је дошао огањ жалости да сагори твој грех. Бог је једини прави Лекар, који зна шта коме треба допустити. Не треба гледати само на садашње муке и жалости. Треба узети у обзир и онај други живот у вечности. Треба стати на Суд Божији, и отуда погледати на грехе своје и муке и жалости због њих. Сваки грешник треба да је свестан да ће бити осуђен због својих грехова на Суду Божијем, и да каже себи: ове садашње невоље и жалости су привремене, и као ништа су према осуди на вечне муке. Сваки треба да каже: због грехова својих доживео сам невоље и жалости, и благодарим Господу Богу што ме благост Његова води покајању за спасење. Јер ако се не покајем у овом животу, на Божијем Суду бићу кажњен на вечне муке у паклу.
Кад човек тако себе преиспита, онда му неће бити тешке невоље и жалости у овом животу, него ће захвалити милостивом Богу, што га је благо казнио за грехе његове. Ако оваквим сагледавањем свог живота, човек буде носио своје животно бреме и буде се покајао, онда ће све муке и невоље и жалости овога живота претрпети са благодарношћу Богу, и примити их са смирењем и трпљењем без роптања као из Божије руке „Јер плата за гријех је смрт, а дар Божији је живот вјечни у Христу Исусу Господу нашем“. Покајање је лек за сваки грех. Покајање је кључ који отвара врата од Царства небеског у које човек улази као на циљ свог живота; које нам је завештао наш Господ Исус Христос рекавши: „Ја вама завјештавам Царство као што Отац мој мени завјешта“. Он је још рекао: „Бдите, дакле, у свако вријеме молећи се да се удостојите да избегнете све што се има догодити, и да станете пред Сина Човјечега“. „Трпљењем својим спасавајте душе своје“.
Пророк Давид и псалмопевац Господњи у својим невољама и мукама нашао је утеху једино у Богу говорећи: „И призови ме у дан жалости, и избавићу те, и прославићеш Ме“. „Откривења су Твоја утјеха моја, светилници моји“. „Тешићу се заповестима твојим које љубим и размишљам о наредбама твојим”. „Памтим судове твоје од искона, Господе, и тешим се“. „Нека буде доброта твоја утеха моја, као што си рекао слузи твоме“. „Нека дође к мени милосрђе твоје, и оживи ме јер је закон твој утеха моја“. „Милосрђе је твоје, Господе, велико; по правоме суду свом утеши ме“. „Жедан сам спасења твојега, Господе, и закон је твој утеха моја“.
Многи људи у својим жалостима и невољама тешили су се као псалмопевац Давид славећи Бога за Његову неизмерну љубав и милост.
Нека је слава и хвала милостивом Богу који нас љуби и спасава.
Нема коментара:
Постави коментар