ЖИВОТ СА БОГОМ У ЦРКВИ ЈЕСТЕ БЛАЖЕНСТВО
Господ наш Исус Христос је рекао о молитви: „Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер сваки који иште добија; и који тражи налази; и који куца отвара му се“. А народна пословица каже: „Без невоље нема богомоље“.
Сви људи који су у невољи иду да траже излаз за своју невољу и решење за свој проблем. Верујући људи траже решење за свој проблем на право место где се може наћи решење за сваки проблем и излаз за сваку невољу. То место јесте Црква Православна. Људи који имају слабу или криву веру траже решење за свој проблем и своју невољу на погрешном месту, код гатара, врачара и оџе где се не може наћи решење ни за какав проблем и ни за какву невољу, већ се постојећа невоља само увећава и проблем компликује.
Они људи који иду да траже решење свог проблема у Православној Цркви обраћају се Богу молитвом Који милошћу и љубављу увек помаже човеку који је у невољи. А они људи који иду код врачара, гатара, биоенергетичара и оџе да траже решење за свој проблем, траже решење од ђавола који је лажа и отац лажи и највећи непријатељ човеков. Оне који имају праву веру у живог истинитог Бога, Бог милује и спасава од свакога зла. Сам Господ Исус Христос је рекао својим апостолима: „Без мене не можете чинити ништа добро“. „Идите дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка века“.
Људи који имају слабу и криву веру противе се Богу не испуњавајући заповести Његове и као такве ђаво преко гатара, врачара, биоенергетичара наговара да чине грех и свако зло које је од ђавола.
И тако једног дана 1988. године дође један човек из села Годова код Тутина у манастир Црна Река после многих лутања на погрешном месту код гатара, врачара и оџе да тражи помоћ за свој велики проблем код игумана манастира. Стигао је око подне после литургије која је служена у манастиру. Игуман је седео на тераси конака са једним својим духовним чадом разговарајући са њим о духовним питањима живота у Православној Цркви.
Овај човек кад је стигао поздравио је игумана и његовог госта. Игуман му рече изволи брате седни да се одмориш и упита га: „Одакле долазиш и имаш ли неки лични проблем или проблем у породици?“ Посетилац рече: „Долазим из Тутина, а о проблему који је имао ништа не рече, јер се снебивао да о њему говори пред игумановог госта. Игуман је видео да он има нешто да каже и пита па му рече: „Причај слободно не устежи се што је овај мој гост овде“ Тада овај сељак са малим устезањем поче да говори и рече: „Мој син кад говори муца. Почео је да муца пре десет година када је имао дванаест година. До дванаесте године, кад је ишао у школу био је најбољи ученик у разреду. Звали су га Никола Тесла. Кад је почео да муца иако је имао знање није могао нормално да говори и наставници су га пропустали те завршио осмогодишњу школу. Његови другови из школе су му се подсмевали и називали га: „муцавко“, па је због тога он избегавао дружење са осталим ученицима и све се више повлачио у себе, и од куће је ретко одлазио да се игра са друговима. Многи његови школски другови су завршили и средње школе. Запослили су се а неки и оженили, а мој син није наставио школовање. Стално борави код куће не дружећи се ни са ким”. И даље настави да говори овај сељак о разлогу свог доласка у манастир и рече: “Ја мислим да се ово десило моме сину зато што је мој отац пре петнаест година обећао да поклони једног брава овом манастиру, а није га дао. Па сам дошао да питам да ли могу ја да донесем брава манастиру, да би испунио обећање мојег оца, да би ми син оздравео. Ја сам све чинио да мој син оздрави. Водио сам га код врачарки да му бају и код оџе који му је дао амајлију па ништа није помогло. Водио сам га и код лекара дефектолога који нису могли да га излече. Незнам више шта да радим и шта да говорим“.
Игуман га је пажљиво слушао са видљивим жаљењем због овог случаја и због свега што је он чинио изван Цркве где нема помоћи, па му рече: „Ово се није десило због тога што твој отац није приложио брава који је обећао манастиру. Мора да постоји неки други разлог. Из овога што си испричао види се да ти имаш слабу веру у Бога који може да помогне и реши сваки проблем. Види се да ви не идете у цркву и не молите се Богу. Не исповедате се, не причешћујете се. И уместо да тражите помоћ од Бога у Цркви, ви тражите помоћ од џавола код гатара, врачара и оџе који не могу да помогну крштеном човеку. Али овде мора да постоји још неки разлог што се ово десило твоме сину“.
Овај сељак слеже раменима и рече: „Не знам који би разлог могао бити“.
Игуман га онда упита: „Јеси ли венчан са женом?“. Сељак одговори:“Јесам.“ Онда му игуман одговори: „ Не оно венчање код матичара јер то није венчање већ регистрација. Него јеси ли венчан у Цркви?“ Онда он одговори: „Не, нисам венчан у Цркви.“ Тада му игуман рече: „ То је главни разлог што је твој син почео да муца, а све ово друго што сте чинили, што сте ишли код гатара, врачара и код оџе све је то допринело да се ваш син не излечи, и да се проблем више компликује и невоља увећа. Но да ти кажем брате, није касно што си на крају дошао у манастир у Цркву. Може се помоћи твоме сину и да оздрави. Дођи са женом и сином овде у манастир да урадимо све што треба да урадимо. Ја ћу да вас исповедим и венчам и да се помолимо Богу за вашег сина код кивота Светог Петра и ваш ће син оздравити и почети правилно да говори.“
На ове речи игуманове овај сељак рече: „Не можемо да дођемо“. Онда га игуман упита „Зашто?“ Он одговори: „Раздвојио сам се са женом и не живимо заједно. Имамо две куће у дворишту и ја живим у једној кући а жена у другој, а син борави и код мене и код жене“. Онда му игуман рече: „Договорите се и помирите се па дођите у манастир, ако хоћете да ваш син оздрави“.
Овај човек онда устаде и поздрави са игуманом и његовим гостом и веома забринут оде у своје село, вероватно забринут да ли ће моћи да се помири са својом женом. Месец дана он је убеђивао сина да он може оздавити у манастиру Црна Река јер је то рекао игуман манастира. Син је онда молио мајку да се помири са оцем и да сви одемо у манастир да извршимо оно што је игуман рекао. После месец дана они су дошли у манастир.
Игуман их је лепо примио и све објаснио шта треба да се уради. Он их је исповедио а мужа и жену венчао. Онда је код кивота Светог Петра прочитао молитве за оздрављење њиховог сина. Онда их је позвао да у недељу дођу на свету Литургију када је причестио њиховог сина. Одмах после тога појавили су се први знаци оздрављења њиховог сина.
Њихов брак је венчањем у Цркви добио Божији благослов за срећан живот у породици. Тако је породица која је била неуређена по закону Божијем, почела да живи правим хришћанским животом. Њихов син је после причешћа сав озарен у лицу и са вером и поуздањем у Бога почео да говори са мање муцања. Десило се чудо Божије слично ономе када је неми од рођења проговорио на запрепашћење његових родитеља и свих који су га познавали.
Игуман им је онда рекао како у будуће треба да живе у породици хришћанским животом. Затим је рекао да треба редовно да иду у Цркву и да се непрестано моле Богу. Да никада више не иду код гатара, врачара и оџе и да од њих не траже никакву помоћ.
Нека је Слава и Хвала Господу нашем Исусу Христу што је основао Цркву Своју на земљи у којој се спасавамо.
Господ наш Исус Христос је рекао о молитви: „Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер сваки који иште добија; и који тражи налази; и који куца отвара му се“. А народна пословица каже: „Без невоље нема богомоље“.
Сви људи који су у невољи иду да траже излаз за своју невољу и решење за свој проблем. Верујући људи траже решење за свој проблем на право место где се може наћи решење за сваки проблем и излаз за сваку невољу. То место јесте Црква Православна. Људи који имају слабу или криву веру траже решење за свој проблем и своју невољу на погрешном месту, код гатара, врачара и оџе где се не може наћи решење ни за какав проблем и ни за какву невољу, већ се постојећа невоља само увећава и проблем компликује.
Они људи који иду да траже решење свог проблема у Православној Цркви обраћају се Богу молитвом Који милошћу и љубављу увек помаже човеку који је у невољи. А они људи који иду код врачара, гатара, биоенергетичара и оџе да траже решење за свој проблем, траже решење од ђавола који је лажа и отац лажи и највећи непријатељ човеков. Оне који имају праву веру у живог истинитог Бога, Бог милује и спасава од свакога зла. Сам Господ Исус Христос је рекао својим апостолима: „Без мене не можете чинити ништа добро“. „Идите дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка века“.
Људи који имају слабу и криву веру противе се Богу не испуњавајући заповести Његове и као такве ђаво преко гатара, врачара, биоенергетичара наговара да чине грех и свако зло које је од ђавола.
И тако једног дана 1988. године дође један човек из села Годова код Тутина у манастир Црна Река после многих лутања на погрешном месту код гатара, врачара и оџе да тражи помоћ за свој велики проблем код игумана манастира. Стигао је око подне после литургије која је служена у манастиру. Игуман је седео на тераси конака са једним својим духовним чадом разговарајући са њим о духовним питањима живота у Православној Цркви.
Овај човек кад је стигао поздравио је игумана и његовог госта. Игуман му рече изволи брате седни да се одмориш и упита га: „Одакле долазиш и имаш ли неки лични проблем или проблем у породици?“ Посетилац рече: „Долазим из Тутина, а о проблему који је имао ништа не рече, јер се снебивао да о њему говори пред игумановог госта. Игуман је видео да он има нешто да каже и пита па му рече: „Причај слободно не устежи се што је овај мој гост овде“ Тада овај сељак са малим устезањем поче да говори и рече: „Мој син кад говори муца. Почео је да муца пре десет година када је имао дванаест година. До дванаесте године, кад је ишао у школу био је најбољи ученик у разреду. Звали су га Никола Тесла. Кад је почео да муца иако је имао знање није могао нормално да говори и наставници су га пропустали те завршио осмогодишњу школу. Његови другови из школе су му се подсмевали и називали га: „муцавко“, па је због тога он избегавао дружење са осталим ученицима и све се више повлачио у себе, и од куће је ретко одлазио да се игра са друговима. Многи његови школски другови су завршили и средње школе. Запослили су се а неки и оженили, а мој син није наставио школовање. Стално борави код куће не дружећи се ни са ким”. И даље настави да говори овај сељак о разлогу свог доласка у манастир и рече: “Ја мислим да се ово десило моме сину зато што је мој отац пре петнаест година обећао да поклони једног брава овом манастиру, а није га дао. Па сам дошао да питам да ли могу ја да донесем брава манастиру, да би испунио обећање мојег оца, да би ми син оздравео. Ја сам све чинио да мој син оздрави. Водио сам га код врачарки да му бају и код оџе који му је дао амајлију па ништа није помогло. Водио сам га и код лекара дефектолога који нису могли да га излече. Незнам више шта да радим и шта да говорим“.
Игуман га је пажљиво слушао са видљивим жаљењем због овог случаја и због свега што је он чинио изван Цркве где нема помоћи, па му рече: „Ово се није десило због тога што твој отац није приложио брава који је обећао манастиру. Мора да постоји неки други разлог. Из овога што си испричао види се да ти имаш слабу веру у Бога који може да помогне и реши сваки проблем. Види се да ви не идете у цркву и не молите се Богу. Не исповедате се, не причешћујете се. И уместо да тражите помоћ од Бога у Цркви, ви тражите помоћ од џавола код гатара, врачара и оџе који не могу да помогну крштеном човеку. Али овде мора да постоји још неки разлог што се ово десило твоме сину“.
Овај сељак слеже раменима и рече: „Не знам који би разлог могао бити“.
Игуман га онда упита: „Јеси ли венчан са женом?“. Сељак одговори:“Јесам.“ Онда му игуман одговори: „ Не оно венчање код матичара јер то није венчање већ регистрација. Него јеси ли венчан у Цркви?“ Онда он одговори: „Не, нисам венчан у Цркви.“ Тада му игуман рече: „ То је главни разлог што је твој син почео да муца, а све ово друго што сте чинили, што сте ишли код гатара, врачара и код оџе све је то допринело да се ваш син не излечи, и да се проблем више компликује и невоља увећа. Но да ти кажем брате, није касно што си на крају дошао у манастир у Цркву. Може се помоћи твоме сину и да оздрави. Дођи са женом и сином овде у манастир да урадимо све што треба да урадимо. Ја ћу да вас исповедим и венчам и да се помолимо Богу за вашег сина код кивота Светог Петра и ваш ће син оздравити и почети правилно да говори.“
На ове речи игуманове овај сељак рече: „Не можемо да дођемо“. Онда га игуман упита „Зашто?“ Он одговори: „Раздвојио сам се са женом и не живимо заједно. Имамо две куће у дворишту и ја живим у једној кући а жена у другој, а син борави и код мене и код жене“. Онда му игуман рече: „Договорите се и помирите се па дођите у манастир, ако хоћете да ваш син оздрави“.
Овај човек онда устаде и поздрави са игуманом и његовим гостом и веома забринут оде у своје село, вероватно забринут да ли ће моћи да се помири са својом женом. Месец дана он је убеђивао сина да он може оздавити у манастиру Црна Река јер је то рекао игуман манастира. Син је онда молио мајку да се помири са оцем и да сви одемо у манастир да извршимо оно што је игуман рекао. После месец дана они су дошли у манастир.
Игуман их је лепо примио и све објаснио шта треба да се уради. Он их је исповедио а мужа и жену венчао. Онда је код кивота Светог Петра прочитао молитве за оздрављење њиховог сина. Онда их је позвао да у недељу дођу на свету Литургију када је причестио њиховог сина. Одмах после тога појавили су се први знаци оздрављења њиховог сина.
Њихов брак је венчањем у Цркви добио Божији благослов за срећан живот у породици. Тако је породица која је била неуређена по закону Божијем, почела да живи правим хришћанским животом. Њихов син је после причешћа сав озарен у лицу и са вером и поуздањем у Бога почео да говори са мање муцања. Десило се чудо Божије слично ономе када је неми од рођења проговорио на запрепашћење његових родитеља и свих који су га познавали.
Игуман им је онда рекао како у будуће треба да живе у породици хришћанским животом. Затим је рекао да треба редовно да иду у Цркву и да се непрестано моле Богу. Да никада више не иду код гатара, врачара и оџе и да од њих не траже никакву помоћ.
Нека је Слава и Хвала Господу нашем Исусу Христу што је основао Цркву Своју на земљи у којој се спасавамо.
Нема коментара:
Постави коментар