Покајнике Бог спасава

ПОКАЈНИКЕ БОГ СПАСАВА

Многи људи у току свог животног века мењају начин живота. И Божидар из једног нашег села у Поморављу, вративши се из Немачке где је радио као „гастарбајтер“, чврсто је одлучио да почне нови прави живот као прави Хришћанин, као што су живели његови претци.
Још неколико недеља па ће почети Велики пост. Сећа се Божидар свог детињства у родитељском дому када су га родитељи водили у цркву заједно са браћом и сестрама да се причесте. Били су то радосни тренуци њиховог живота када су их родитељи свечано облачили у чисту па и закрпљену одећу. После причешћа чашћавали су их поклонима. Куповали су им свакоме по симит који су они штипкањем ломили на залогаје и умачући у со јели са сладошћу. Куповали су им и по једну шарену бомбону као штапић коју су они лизали док се не истроши. Био је то велики догађај да причешћени и почашћени од родитеља проведу празнични дан у цркви и код куће. Код куће су иначе сваки дан јели проју са варивом, а само ретко бараницу или уштипке. На Божић и Велигдан мајка им је правила алву од пшеничног брашна пржену у тигањ.
И тако сећајући се срећног детињства и мучног странстровања на раду у Немачкој када је био одвојен од породице Божидар је дочекао почетак Великог поста, Проћку и Покладе. Радовао се што ће да почне нови хришћански живот са целом породицом. Сећао се, да им је деда причао да је и Господ Исус Христос почео да проповеда Своју науку о правом животу постом и молитвом у Јорданској пустињи после крштења. Господ Исус је постио четрдесет дана када Га је ђаво нападао и кушао да би прекинуо пост и молитву. Али није успео јер је молитва и пост најмоћније оружје против ђавола и одбрана од његових лукавих превара и лажи.
На Покладе, Божидарова жена је спремила богату вечеру по Хришћанском обичају. Прва недеља поста је протекла лако, јер је Божидар у пост ушао одлучно да почне нови живот, а и због тога, што су неснице те године биле дуге када се једе обилна и масна храна која засићује, тако да му се она већ и огадила.
Приближио се дан причешћа – сутра је Тодорова субота, када ћу се причестити после много година, говорио је у себи Божидар. Гризла га је савест што се дуго није причешћивао, али се тешио мислима да се у његовом селу скоро нико не причешћује сем неколико старих људи и жена.
Освануо је дан Тодорове суботе и Божидар са женом и децом хита у цркву на Литургију са великом жељом да се причесте. И дошао је тај радосни тренутак када је свештеник са путиром у рукама призвао народ на причешће. Божидар је сачекао да се прво деца причесте, стари људи и болесни, а онда је и сам пришао да прими свето Причешће. Прекрстио је руке на груди сагнувши се испред путира, али свештеник му је благо рекао: „Божидаре ти не можеш да се причестиш, не можеш да примиш свето Причешће јер ниси венчан са женом у Цркви“. Ове речи као гром из ведрог неба погодиле су у срце Божидара тако да није мого ни речи да изговори. Једва се задржао на ногама да не падне. Срце му се запалило од срама и гнева. Мисао му се замутила, а језик укочио. Са гневом је мислио у себи: „зашто ме свештеник осрамоти пред народом у цркви?“ Не могући ништа да изговори, Божидар је излетео из цркве сав у бесу. На путу никога није примећивао. Ни код куће поред које је прошао није свратио већ је пожурио у шуму изнад села где има своју парцелу. Успут је запалио цигарету коју је просто зубима изгризао од љутине. Припалио је и другу и трећу гризући их и док је дошао до шуме целу паклицу је самљео, ржући са љутином на свештеника, што је одбио да га причести. Када је стигао на своју парцелу запалио је последњу цигарету говорећи у себи: „шта сам згрешио Богу па да ми се ово догоди да ме свештеник у цркви осрамоти пред целим народом“. Присетио се да му је игуман манастира говорио да он ванбрачно живи са својом женом јер није венчан у цркви и да су изродили ванбрачну децу, што је тежак грех.
У том магновењу зачуо је снажно режање иза својих леђа: гррр... гррр... гррр. Укочио се и следио у страху од тог снажног режања. Успео је само да окрене главу преко десног рамена и угледао је накострешеног великог вука са разлапљеним вилицама који се пропињао на задње ноге да скочи на њега. Пролетела му је мисао: „Сад је све готово, вук ће ме растргнути“. Сетио се да му је некад деда причао како је вук једном човеку из нашег села упао у тор оваца и удавио три овце. Вук није јео меса од оваца, али их је све растрго и пио крв. Помислио је: „Сад ће и мене вук растргнути и попити ми крв. О да би се отровао од моје крви и срца пуног горчине и отрова па да више никога не растрже.
У том магновењу Божидар је, помиривши се са судбином гласно и дубоко уздахнуо: „Ох Господе!“. Али тада се неочекивано догодило чудо Божије: вук се нагло тргао устрану и побегао у шуму.
„Када је разјарена звер одскочила и побегла Божидар је пао на земљу, и дуго запањен и изнемогао лежао. Дошавши к себи и прво што је изговорио биле су речи: „Хвала ти Господе што си ме данас спасао сигурне смрти“.
Престрашен и изнемогао од језивог догађаја Божидар је покушао да се прибере и устао је са земље и полако вратио код своје куће. Други дан, пошто се мало опоравио и дошао к себи Божидар је пошао у манастир код игумана да му исприча све што му се десило. Видећи га игуман је приметио да му се нешто страшно догодило и рекао: „Причај ми Божидаре шта ти се десило“. Божидар је почео да прича о свему што му се догодило претходног дана, па и шире о свом тешком животу у прошлости. Док је причао игуман га је пажљиво слушао не прекидајући га. Божидар му је тада рекао: „Кајем се што вас нисам послушао када сте ми говорили како треба да уредим свој живот по Закону Божјем. Још је рекао кајем се што сам се неправедно разгневио на свештеника, јер за све ово што ми се десило ја сам сам кривац“. На крају када је Божидар завршио своје казивање игуман му је рекао: „Велика је милост Божја на теби Божидаре. Бог ти је спасао живот и оставио да још живиш. Дао ти је време за покајање. Ти од јуче живиш нови други живот. Тај живот треба да буде по заповестима Божјим у заједници са Богом у Цркви нашој Православној. Потруди се и Бог ће ти помоћи да имаш мир, радост и срећу у будућем животу. Увек се сећај Бога да је он увек са тобом, и Он те неће оставити. Захвали Богу и светом великомученику Теодору чије име носиш, што те је пред Богом заступао у тешкој невољи“.
Божидар је захвалио игуману на поучним и утешним речима и обећао да ће се венчати са женом у Цркви, као што му је он пре две године саветовао.
После Великог поста и Васкрса, Божидар је испунио своје обећање игуману и венчао се у Цркви са женом. Сада он срећно живи са својом породицом по заповестима Божјим, чудећи се у себи како га је Бог дуго трпео и чекао његово покајање и обраћење. Непрестано слави Бога захваљујући Му на Његовој милости и љубави.
Нека је слава и хвала милостивом Богу на његовој љубави, који је дошао да спаси грешнике.